Учитељ

154 УЧИТЕЉ

доцније у засебним наставним предметима (вемљопис, историја, познав. природе) има поред осталога важан задатак да обогати дечји дух са што већом количином аперцептивног градива, које ће га оспособити да се уме наћи у бескрајној разноврсности појава у свету и да свој духовни хоризонат непрестано и сам проширује. СО тога треба да се једновремено са усвајањем разноврсних елемената вежба подобност да се иста у потребном времену брзо и лако могу репродуктовати, да би се помоћу њих схватили појави који из спољног света као нови ступају у ред представа. Ко хоће на пр. у путовању да одреди име и врсту каквом дрвету које га интересује, тај мора да изазове у свести слику, коју је у својој башти или оближњој шуми добио раније о сличном дрвету. -

Лектиром се може много учинити за репродукцију представа, које се већ налазе у духу. Читање се јавља као враћање или изокретање оне радње, којом се добијају знања у настави. Док код ове долази реч као општи појам после чулног посматрања (животиње, биљке идр), код читања ступа реч као појам, као нешто раније, чему се придружују посматрања, која. им припадају (радња дедукције). Прочитано има за читаоца само онда вредност, кад му он може дати смисао, кад је у стању да ре. продукује у свом духу она посматрања, која је спајао писац с поједином речима и њиховим везивањима. Из тога излази да један читаначки чланак, који се креће у кругу ученичког посматрања, и не прелази његово разумевање, у сваком свом редићу пружа, прилику да се изазове раније посматрано и научено понови у свести и тиме вежба у све слободнијој примени. Тиме се читање донекле може сматрати као проба успеха у осталој настави. Какав пак значај има вежбање у примени задобивених посматрања. за правилно мишљење а тиме и непосредно за жив израз мисли, потанко ћемо у даљем објаснити.

(Наставиће се).

ИЗ ШКОЛЕ И ЗА. ШКОЛУ.

Наука о човеку у основној школи.

По Е. Зеујет!-у, 1. Визетатп-у и др., израдио Вујица Пешковић, учитељ.

И ако је природне науке разрађивао још учитељ Александра Великог, Аристотело (384—822 г. п. Хр.), кога називају оцем Ботанике и који је био велики физичар, ипак су се оне одомаћиле у основној школи тек око половине Х1Х. столећа. Од тога времена настава ових наука имала је разних преображаја: разни 33даци су јој постављани и разна средства су јој давана ради успеха.