Учитељ

из МЕТОДИКЕ СРПСКОГ ЈЕЗИКА 109

гранањем се узајамно оживљују, ученик може поступно да задобије слободније духовно становиште да би одатле имао преглед и могао владати својим знањем. А кад постигне овај циљ, онда је он добио за своје језично образовање добру основу. Јер као год што су брзина и поузданост, којим се сродно сродним привлачи у маси представа, стварна погодба за умешност говорну, тако ће се с друге стране и јединство његовог мишљења, испољавати говором на начин, који није као што често бива једна неприрода мешавина обичних израза, већ природан и нуждан излив његовог духовног живота. -

Из досадашњег се види како важан задатак има да испуни лектира. При томе се не мисли да се наставни часови из историје, земљописа и познавања природе морају претворити у часове читања. Лектира може овај задатак постићи и кад се нарочито не обзире на ток остале наставе, пошто у доброј читанци не сме бити ниједне песме и приче која да би се разумела не би тражила никаквих претходних стварних знања, па било да се само разумеју поетске слике које се јављају. Свака баспа претпоставља да су познате особине животиње о којој се у њој говори; свака прича, садржи представу ма ког места или ма.-ког времена, у коме је се догађај јавио. И у колико је која песма боља, у толико се у њој чешће налазе чулна посматрања из живота у природи за разсветљење духовних појава. Овде не долазе у обзир они поетски производи, који имају за предмет јадан једини објект из природе, на пр. храст, морску тишину и др. Тако сваки час читања пружа прилику да се поједина ранија знања поново освеже у новој светлости и другим односима.

Али се настава несме задовољити само овим случајностима. Лектира може радњу свезивања, уопштавања и концентрације много свестраније и трајашније да врши, кад се обзире и на ток реалне наставе, иде с њем заједно доуњујући је и оживљавајући. Још је боље кад се у овом погледу иде дотле, да се по који пут на часу земљописа, историје и познавања природе узме читанка, и прочита какво живо описивање или згодна песма да би се оживело сувопарно градиво. Употребљено на то време богато је награђено добити, коју даје његов жив интерес и дубина погледа. Исто тако ни мало пеће бити штетно ако понекад на пр. на часу историје место учитеља дође читанка, ако се лекција не предаје, него је ученици прочитају. И ако жив разговор између учитеља и ђака мора бити сталан облик наставе, опет је од користи и поменуто одступање, само кад се у згодној прилаци употреби. Ученику се тада пружа у кратком и лепом облику градиво да би свој властити говор усавршио и навикнуо на један облик учења, који ће му доцније бити главно срество за самообразовање.

в) Најпосле згодао је употребити лектиру уз остале наставне предмете, нарочито реалне зато, да би их она допунила тиме што ће вежбати дух 7 примени задобивениг знања. Ове наставно градиво које основна школа пружа у прва два разреда уједно, а