Учитељ

ПРОСВЕТА У СРПСТВУ И СЛОВЕНСТВУ 284

ставе не могу да нас задовоље. У нас је још велики број неписмених људи, те се споро крчи пут просвети, зато се увек у нашем сабору дижу тужбе на школство, које ми издржавамо, а којим влада управља трошећи бескорисно наш новац. Ми би тај новад радо прегорели кад би та школа служила утврђењу наше народне свести, али то влада не да; она хоће да учини од наше деце неке „националне хермафродите“. Наше су тужбе, наше расправе узалудне, заступници се багателишу, школска аутономија. је илузорна“.

Пледира за слободну школу и вели: „Слободну народну школу ваља да створимо и предамо будућим поколењима. Задовољимо се тим, да таквој школи утремо пут променом застарелог школског закона и да је отмемо од бирократизма и клерикализма“.

Устаје противу которских и покрајинских школских већа, „који тиште учитеља и стрижу му крила.“ Наводи, да су „учитељи у Далмацији робови, а робови не могу васпитати слободне грађане“. Жали, што се гоне учитељи по жељи и захтеву црквених представника, који не трпе слободну народну школу.

Тражи, да учитељи буду напреднији у педагогији, која не сме и даље остати под утицајем клерикализма, већ да се предаје учитељима модерна, експериментална педагогика, која се оснива на разуму и искуству. Али говорник зна „да му се жеља, неће испунити, док школа у Далмацији буде робовала клерикализму и бирократизму“.

Истиче потребу интерната код женске препарандије у Дубровнику и тражи, да се здравље ове деце не сатире утицајем биготизма и језуитизма.

Прелази на потребу образовања женскиња и вели: „У нас се за вишу културу жена ништа не ради: нема у нас ниједнога вишег хрватског женског завода; наше девојчице морају се по туђинским заводима одрођавати. Ако у нашим школама има што да се похвали, то је заслуга наших учитеља, а не школских власти“.

Даље говори противу школских читанака, о потреби да се исге прегледају и промене. Констатује, да су власти противу грађанских школа у Далмацији и жали што од толико времена није ниједна нова подигнута. Наводи користи од грађанске школе, која спрема добре тежаке, ваљане трговце и занатлије. жали, што се већа пажња не поклања овим корисним просветним установама.

Прелази на здравствене прилике у хрватским основним школама, а специјално о школама у Задру. Слика бедно стање хрватских школа у здравственом погледу и тражи, да се установе школски лекари, којима би била дужност да поправе хигијенске прилике у пучким школама. Осврће се на физичко васпитање деце, и вели: „физичко васпитање наше деце јесте испод сваке критике. Влада неће ни да укине антихигијенску окружницу од 1872. год. о гимнастици у школи. И пристојност јеу нашим школама занемарена. Школска деца по путовима и шеталиштима