Учитељ

240 У ЧИТЕЉ

у Далмацији има само пет мушких грађанских школа са 190 ђака. Похађање ђака у овим школама слабо је. Брани школску власт од прекора, да слабу пажњу поклања уређењу грађанских школа, у којима је успех сумњив, али та је одбрана без успеха, јер истичући примерно уређење грађанских школа у Чешкој, где их има преко 600, доводи, самим тим фактом, себе и школску власт у незгодан положај. Или зар то није еклатантан доказ, да је крајњи нехат или оскудица системе и паметнога рада, довело грађанске школе у Далмацији до руба пропасти. Зар у Бечу, где има школа сваке категорије, које су на вишем степену од грађанских, има услова за 165 добро посећених грађанских школа, а у Далмацији, где су средње школе реткост, да нема услова за развијање и напредовање грађанских школа! Не, не, узрок, што грађанске школе у Далмација опадају, лежи једино у школској власти, која живи на традицијама, под утицајем аустријског бирократизма и клерикализма.

9. Жали, што материјалне прилике не допуштају, да се хигијенске прилике у далматинским основ. школама поправе. Питање о школским лекарима није напуштено, на њему се живо ради и има изгледа да ће се доћи до повољног решења.

10. Што се тиче гимнастике у народним школама, она би се могла с' успехом изводити по угледу шведском или немачком само у том случају, кад би за то било потребних дворана. Али како истих нема, то се гимнастичке вежбе изводе у школском дворишту, кад је лепо време.

Тако исто школска деца вежбају се у пливању за време летње сезоне. И то је хигијенско гимнастичко вежбање.

11, Осврће се на васпитну страну школске деце и вели: „Што су школска деца разуздана и напуштана те немају обзира. према животињама, биљу и другим јавно изложеним објектима, томе није крива школа него улица, а често пута и сама кућа, где се руши, што школа гради“.

Наводи још два узрока, због којих долази разуздачост и запуштеност школске деце. Први је узрок у сиромаштву сељака, који су оптерећени великим бројем деце; а други узрок лежи у томе, што се Далматинци селе у великом броју у стране земље, па стога расте и број незаконите деце, која су напуштена и о њиховом васпитању нико не води рачуна. То су деца остављена савршеном утицају сокака. Желео бих, да се за овакву децу оснују нарочити заводи, али материјалне прилике земље не дозвољавају, за сада, остварење ове идеје.

12. Радо поздравља глас далматинских заступника, у погледу побољшања економског стања учитеља и живо жели, да тај глас не буде глас онога, што вапије у пустињи.

Завршну реч по овом питању имао је известилац Мштровић. Он говори укратко о тешким економским приликама пучких учитеља. 6

пар Мања