Учитељ

ПРОСВЕТА У СРПСТВУ И СЛОВЕНСТВУ 239

„Али још у јаднијем и жалоснијем стању налазе се учитељке удовице и њихова сирочад.“ Тражи, да се измени школски закон, који је преживео, и донесе нови према духу времена и

· данашњим приликама.

После овога говора узео је реч 4. ЗРтоЏ, школски надзорник, који реагира на говоре појединих заступника. Његов ћемо говор ради лакшег прегледа, свести у ових 12 тачака.

1. Брани основну школу од прекора, да споро крчи пут про. свети, па онда прелази на питање о аналфабетизму и вели: „У Далмацији има доста места без школа, па није ни чудо, ако има аналфабета. Треба признати, да се често. после мало времена за. борави оно, што се у школи научило. Школа није, дакле крива поменутој појави.“

2. Узима у одбрану васпитање школске деце и наводи „да се у томе погледу поступа у школи како треба, јер школска младеж васпитава се у народном духу.

3. Признаје да је школски закон „доста стар“ и да га треба заменити новим, савременијим законом, који би донео школи јачег полета а учитељима безбедни положај.

4. Доказује потребу котарских и покрајинских учитељских конференција, на којима се учитељи вежбају и усавршавају у питањима педагошко — дидактичним. Покушава, да оспори тврђење посланика, да је слобода народне школа спутана утицајем клерикализма и да су учитељи робови, али су му аргументи слабп и мршави.

5. Наводи, да је школска власт чинила све од своје стране, да се у Дубровнику оснује интернат за женску препарандију, али се није дошло до конкретна резултата због великих тешкоћа, које су спојене с остварењем, таквих интерната.

6. Правда школску власт у питању отварања виших девојачких завода. Вели, да је школска власт хтела у СОпљету да отвори једну вишу девојачку школу, али се није могло доћи до позитивних резултата. А зашто, не изјашњава се! ~

7. У питању о читанкама налази, да „читанка за пучке школе није само књига, по којој ваља учити децу читати и схватати садржај штива и у ошште их вежбати у језичној поуци, већ по тој књизи треба децу васпитавати у естетично-етичном правцу, а ув то читанка треба да буде и добар помагач код учења реалистичних наука“. Наводи, да је у Спљету на учитељској конференцији дошло ве до закључка, да се досадашње читанка раздвоје на двоје: једна би требало да буде естетично-етичнога садржаја, а друга реалнога. Али ова мисао није наишла на одобрење код више школске власти, јер такве подвојене читанке могу се употребљавати само у вишим категоријама пучких школа тј. у којима има четири или више разреда.

8. Признаје да грађанске школе нису светла тачка у историји народних школа у Далмацији, а то долази отуда, што грађанство не схвата њихову тенденцију и вредност. Констатује, да,