Учитељ

218 у чи те 6

најважније и најјаче на најважнији и најјачи прст; а и као мало одвојено од осталог као што је и палац одвојен.

Овако за прсте везивање ових пет захтева нарочито је згодно, кад се простијима хоће да каже, јер они ће по својим прстима лако запамтити колико има и који су ти захтеви.

А циљ васпитања и наставе сведен на три захтева може се и на троуглу овако обележити:

добар човек аланина жив радан и и здрав умешан

Све ово је везано с најсавршенијим геометриским облицима, и са најсавршенијим делом човечјег тела — руком — аи ова одредба циља васпитања и наставе, држим да је тако исто савршена, или бар тачпија и боља од многих других. Јер њоме је све обухваћено и сваком разумљиво казано.

Писмо Д-р Браниспава Петронијевића

проф. Универзитета,

Господине Уредначе,

У „Учитељу“ за октобар ове год. почела је излазити „критика“ г. др. Светомира Ристића на моју књигу „Историја новије философије, 1 део, од Ренесанса до Канта 1903“. Немам намере одговарати на ту „критику“ једног почетника, коме би требало давати поуке из толико разних наука, већ ћу се само обазрети на једну тачку у њој.

На стр. 124—128 навео је г. Ристић неколико паралелних места из моје књиге и Ибервег-Хајнцеове историје философије, из чега излази, да сам ја та места преводио из ове последње. Остављајући на страну што сам ја и у тим партијама моје књиге морао, ради прегледности, вршити тамо и оде извесне модификације Хајнцеовог текста (као и текста других употребљених аутора), ја признајем да таквих превода у мојој књизи има. Али

прво ја сам имао право да се на тај начин служим другим ауто“ __ рима, јер је моја књига, као што се то у њеном предговору тврди