Учитељ

из НОВИЈЕ СРПСКЕ ФИЛОСОФИЈЕ 281

телима на земљи износи 4,98“ а у загради стоји формула 2, = та . – = = где 2 означава „брзину тела на земљи“, то излази, да је 1 5 . - 2 брзина, коју тежа придаје телима у свакој секунди, а то је оно - О Е 5 – што није истина. Формулом , = а изражена је веза између прећђениг простора у првој секундц (или средњих брзина у првој секунди) на даљини месечевој и на површини земље. Аутор каже: „У свакој секунди брзина коју тежа придаје телима на земљи износи 4,98 мет., на даљини месечевој... пак · 2 Ме 0,000135 м. и доиста рачун показује (по формули а == а де +

означева даљину месечеву а « време оптицања око земље у секундима) да месец за толико оступа у моменту свога пута од тангенте“. Али рачун показује, да је број 0,000135 нетачан, већ да мора гласити 0,0013... Дакле две нуле а не шри. Неистинито ЈЕ погрешно је, да тежа у свакој секунди придаје телима на земљи брзину, која износи 4,98 м. а на даљини месечевој, брзину 00013... (тачан резултат), већ су то средње брзине у првој секунди или по-

2

=

ловине убрзања. Из тога разлога смо казали да формула 18

не постоји, јер она означава половину убрзавајуће силе, половину крајње брзине на крају прве секунде при слободном падању, а никако се по њој не може израчунавашт брзина, коју аежа у свакој секунди придаје телима на даљини месечевој, жао шлао аутор очевидто таврди.“ ,

1 У часопису „Делу“, свеска за септембар ове године, изашла јео Петронијевићева анонимна одбрана (одговор) на моју критику његове „студије“: 0 ентропији васионе, као да, божем, само уредништво дотичнога часопива у интересу науке одговара. Прво ћемо из тог одговора ово навести: „како је у тој критицн млади критичар заборавио на своју докторску титулу и стилом и гвонољм њеним спустио св на ниво обичних новинарских критичара, то она не заслужује ниуколико нашу пажњу“ (р. #72, први стубац). Па чак нека је стил и 'аон такав, т.ј. новинарски, а је ли ствар новинарска% Ствар се састоји у оним тачкама при крају критике: шта каже Природна наука а шта тврди д-р Петровијевић, и Петронијевић је покушао да одговори на свега две а има их 19. (Доцније биће их више). Ево једног објективног одговора на деветнаесту тачку. (Аутор мисли, ако је почео са последњим, да је тиме и завршио евој одговор). „Што се тиче осталих „погрешака“, које је критичар нашао код Петронијевића, оне све, изузев можда неколике безначајне сатнице, произилазе или из недовољног знања критичаревог или из неспособности његове, да са оним што зна

ог Па г Па __ место 5. или из не-

и оперише, | такав је случај нпр. с формулом с =

разликовања термина од ствари“ (р. 473, први стубац). Какав је случај са тим формулама, ја сам горе Показао и нисам говорио ни о чијим способностима, већ сам доказивао саме ствари. Наћи и показати заблуду а не теретати природу, што је неког таквим или таквим створила. — Позивам све младе људе у Србији, да раде на искорењивању те научничке неморалности. И ако сам останем, неће ми бити тешко. — Али још нешто. Ми смо намерно изостаавили неке погрешке у Петронијевићевој „расправи“: О ентропији васионе, да бисмо се при