Учитељ

Пн

280 у титељ

и што им у горњем тексту непосредно следује, а што г. Ристић просто изоставља. |

На основу свега наведенога читаоцима ће бити јасно, да је мени са човеком, који на овај начин пише своје „научне критике“, немогуће упуштати се и у какву полемику, и да ми је потпуно равнодушно све оно што он пише о мојим списима.

4 новембра, 1910 г. у Београду. Д-р Браниспав Петронијевић.

рт. Свет. Ристић:

Из НОВИЈЕ СРПСКЕ ФИЛОСОФИЈЕ.

Д. Радови д-ра Бранислава Петронијевића. 3.

Историја новије философије, !-ви део од Ренесанса до Канта,

Показали смо дакле, да израз за убрзавајућу силу (центри2 ДЕ “ Б петалну) гласи: о Аутор каже: „у свакој секунди орзина

коју тежа придаје телима на земљи маноси 4,95 мм.“ Овим се мислило на убрзање а ово износи на земљи 9,8088 метара; то је убрзавајућа сила тежина — крајња брзина у Првој секунди (елободног) падања. Број 4,98 м. јесте средња орзина у првој секунди (слободног) падања. Ово поређено са оним што аутор каже, показује сасвим јасно, шта је аутор све у једној реченици казао. Ми ћемо то цело место да цитирамо: „У свакој секунди брзина

коју тежа придаје телима на земљи износи 4,98 м., на даљини ме2 : ЊЕ = сечевој (по формули а = 5 ако г означава радијус земљина 1

п даљину месеца од средишта земљиног, о брзину тела на земљи

а о, брзину на даљини месечевој) пак 0,000135 м. и доиста рачун - Т 2. показује (по формули « = о означава даљину месечеву

а и време оптицања око земље у секундима) да месец за толико оступа у моменту свога пута од тангенте“.“ Сад ћемо да видимо, колико нетачности овај пасус садржи. Израз, да с означава „орзину тела на земљи“, не значи ништа, јер: која је то брзина» То исто важи и за с. Која је то брзина „на даљини месечевој“»

Пошто аутор каже: „У свакој секунди брзина коју тежа придаје

1 Ист. нов. фил., р. “1. 2 Љадет.