Учитељ

из НОВИЈЕ СРПСКЕ ФИЛОСОФИЈЕ. 287

ну метћај, ег хејоје мептећг сетаде 1п дег Рћузк ешеп 50 сема!Негеп, ћепзсћепдеп Сеј5ћ, дФаз5 ег зетег Хе: ши тећг а ет Јаћгћипдел уогаиз уат“.л Преведено на српски: „Леонардо је добро студирао науку старих, он је увидео. да чисто философско обрађивање не може физику унатређиволим, и“ да примена малпемаспшке води правим плодним резултатима, и каже у том смислу: Механика је прави рај математичких наука, јер се с помоћу ње долази до плода математичког знања. При томе не превиђа његов јасни дух, да, пре него што је примена математике могућна, #0сматрање мора далац поларебпе подаике и он препоручује посматрање и експрименала... Као његова пракшичпа занимања, тако су и његове научничке студије веома разноврсне, оне се не распростиру само на теорију уметности, већина Матемашику, Физику, Астропомију и описне природне науке. М ипак Леонардо није био обичан полихистор, који се само рецептивно понаша, он показиваше шта више баш у физици такав силан и владајући дух, да је био испред свога времена за више од једног века“.

„Да еј 151 дег Зсћбрјег дег Рупапик ипа дег Мегеззегег Дег сјанк. Јп дДег етојетеп Ејрепзсћанћ ћане ег ап моПез Кесћ,, зсћоп аш! дет Тие! зешег Напрезећић уоп „пецп М:зепзсћаНеп“. (ппоуе зејепхе) 71 тедеп. Ме 5дезјометтег ћађеп Фе пеџегеп Рогзсћипсеп сегејоћ, даз5 ег аисћ Ђехаонсћ дег Пупапик ђегена еп Јантћипден кићег епеп Могодпсет ћане, деззеп Сете дет зенписеп тећи! пасћзјапд, ипа дег меЏејсће ешпе посћ ћбћеге Мемзсћа ипо уејапо мепп тап зете Тдееп ипа Кезашпсеп ти деп улзвепзсћан сћеп ипа зопз сеп Меташиззеп зешег деј уегојејск!. Плезег Мапп аг Геопатдо да Ута, сеђ. 1452, ајзо 112 Јаћге уог ба еј“. Српски: „Галилеји је творац Динамике и поправљач статике. У првој особини имађаше он пуно право већи на натпису свога главног списа да говори о „новим наукама“ (пиоуе зсјепге). Али су новија истраживања показала, да је он и што се Динамике тиче имао већ столеће раније једног предходника, чији геније не. стоји иза његовог и који можда захтева још веће поштовање, кад се његове идеје и творевине пореде са научничким и другим приликама његовог доба. Тај човек беше Леонардо да Винћи, рођ. 1452, дакле 112 година пре Галилеја.“ И име тога човека није у аугоровом делу, уџбенику, ни споменуто. А шта каже аутор за то своје дело Каже, како је унео и историју развитка нове чауке па додаје: „у историје новије философије (изузетак чини н. пр. Хефдинг са својом „Историјом новије философије“) то се обично не уноси — у многим случајевима из тог простог разлога што исто.

1 Козепђегаег, Теп, [, р. 116.

1 рама, Епееп, Кешвеће Сезећјећје дет аПеететеп Рмпетјеп Фер Месћалик, 11 Аш, Геђраје, 1887, р. 12. — У једном кратком спису: Поглед на развитак Механике, Београд, 1910, изложио је От. М. Миланковић, в. проф. Универзитета, и Леонардове погледе врло добро, те ми скрећемо читаоцу пашњу на исти. На жалост немамо тај спис при руци, да бисмо могли цитирати.