Учитељ

288 УЧИТЕЉ

рици философије, који су сами ретко кад самостални фило. софи, а још мање научници или бољи познаваоци основних научних принципа, не познају довољно тај развитак нове науке“. Ето тако пише аутор у предговору, исти аутор, који је, као што смо показали, измислио неки нов Птолемејев систем, који је измислио, да земља осим ротације и револуције по Копернику има и друга кретања, који често није разумео Рознбергову „Историју физике“ (види горе), који је измислио неке нове Кеплерове законе ит.д., итд. Ништа то не смета аутору, да убраја себе у „боље познаваоце“ Науке Најбоље ћемо урадити, ако на аутора при“ менимо његове сопствене речи, које је он некад другом упутио. „Да госп. Х поштује мало више... науку, која се у школама предаје.., он сигурно не би био овако велики игнорант у стварима које морају бити познате ономе, који хоће да пише о научним

стварима“. Потпуно се слажемо с аутором.

(Наставиће се).

Лаз. Перовић, проф. Београд.

МИСЛИ

ПОЗНАТИЈИХ ПЕДАГОШКИХ ПИСАЦА О УЧИТЕЉУ И ЊЕГОВОМ ДЕЛАЊУ У. ШКОЛИ И ДРУШТВУ.

ЗАДАТАК ОСНОВНЕ ШКОЛЕ.

Херберт Спенсер: Вера у безусловно морално дејство није ништа друго него априорна надувена поставка. Човек се научио, да извесни знак на хартији означава ову или ону реч: какву везу можемо замислити међу овим знањем и вишим појимањем дужностир Зар може вештина писања на хартији речи или писмена ојачати човечију вољу, упућену ка добру и правди» Зар таблица множења, вештина сабирати и одузимати ојачава у човеку силу осећања и уздржава га да не вређа ближњегар Зар се осећање правде снажи вештином писања, или знањем географије макар и у највећој опширностиг Зар није свеједно доказивати да једно истиче из другога, као и тврдити да се ноге јачају услед вежбања прстију на рукама, или ко зна латински, да зна и геометрију и т. д.; зар је паметније тврдити, да дисциплина умних способности сама по себи тежи да упути човечија опажања на срећу и правду>

1 Ист. нов. фил.. р. Ши М.

2 Ми ћемо доцније доциије донети један исцрпан таблб, Петронијевићевог знања егзактних наука.

8 Срп. Књ. Гласник, Х, р. 629 у примедби.