Учитељ

мисли 289

Вера у свемоћност школе, у школске лекције и читање припада броју главног сујеверства нашег доба. Књизи, као органу умног образовања, сувише се много важности даје. Директно знање из првих руку важније је од знања из других руку. Ово последње тек замењује прво, ако је оно немогуће, а међу тим код нас баш овом другом дају превагу над првим. Ствар стоји овако: што год се добија са штампане странице, то улази у течај васпитања, а што се добије из непосредног посматрања у животу и природи, — једва се то допушта у тај течај.

Читалти — значи видети туђим очима, учити се помоћу туђих способности, у место да се непосредно учимо, помоћу своје способности. Овакво је мишљење добило такву силу, да се неправи начин учења предлаже правоме, назива се образовањем. Нама је смешно чути, да дивљаци сматрају писмо за врачарску писменост, а занима нас и историја оног црнца, који је носио корпу бонбона и писмо, па, кад је бонбоне појео, писмо је сакрио · под једним каменом, да га не би оно оптужило. Тако је нешто и заблуда, да се и идејама, које се добивају помоћу вештачких сре- ' 5 става приписује нека мађиска сила у сравњењу са идејама, које = <се другим путем добивају. Оваква заблуда врло штетно утичеи на умно образовање, и још штетније на морално образовање, бу- 7. дећи претпоставку, као да се бајаги и морално образовање може

постићи читањем и понављањем лекција. а с И тако понављам, дејства се човечија не одређују знањем, __ него осећањем. Из овога можемо закључити овако: наклоност ка. овим или оним дејствима, ојачава се само искуством, Т. ј. честим поновљеним прелазом од осећања ка дејству. Када се две с често понављају у извесном реду, оне се "најпосле споје у реду, Механички су покрети мишића у извесним комбинац у почетку доста тешки, после дужег вежбања постану лакр најпосле се врше несвесно. Тако је и са понављањем дејства, сој

се изазивају овим или оним опажањима: извесни начин дејс постаје природан за човека, не захтевајући особитог напреза Морална навика не постаје помоћу поучавања, макар се сваки да: она понављала, чак ни помоћу примера (ако пример нет подражавањем), него само помоћу дејства, које извесно ос изазива. То је очевидна истина психолошка, кој ство из свакидашњег живота; па опет ту исти постојеће теорије образовања. | Е ПН _ Тешко да ће ко год свесно тврдити, да је умно знање важ није човеку него образовање карактера. Свак је имао прилике у животу да примети, да радник, макар и не био писмен, трезвени,. поштени и одан послу далеко је на већој цени, него научени, којије неисправан за своју породицу. У вишим круговима варалица и | _ картарош, без обзира на његово образовање и умно развиће, нижи | је од човека, који није прошао одређено школовање, а међу тим савесно врши свој посао и брине се о спреми своје деце, не остављајући их у сиротињи, да се о њима њихова својта стара. Ако. :: Учитељ На -: 1955 “==