Учитељ

ПЕДАГОШКИ ПРЕГЛЕД 298

ћати већа пажња на знања из природе. Први који је у овом правцу почео радити у нас био је Мих. М. Станојевић који је у своме Упуству за предавање природних наука, штампаном у „Учитељу“ 1901 г. и својим чланцима у „Просв. Гласнику“ и др. листовима дао нов правац у методици природних наука код нас у Србији.

Тако се је после дошло у нас и до уџбеника (Станојевићевих са Д. Соколовићевим и Путниковићевим) који су покренули наставу природних наука унапред („Познавање природе за Ши ЈУ разред осн. школа) и дали — бољи успех. Бољи је стога што добро распоређену наставну грађу у уџбеницима са мање труда а више успеха — учитељи ученицима предају. Бољем успеху иде у прилог још и наставникова умешност и могућност користити се самом природом и ваљањим наставним срествима. Што се не покаже у природи — покаже се збирком објеката из природе, уметничким сликама или цртањем на школској табли.

Најновија дидактичко методичка разматрања изводе по успесима ученика да и поред садашњег доброг распореда наставне грађе из природних наука, методски рад на основи поменутих наставних срестава — не даје поуздану базу, у којој би се знање ученика сконцентрисало тако — да се из ње може доцније — питањем. побуђено — лако и развити (обновити), не даје базу за потсећивање ученика. (Знање се не утврђује у ученика одмаг при предавању, већ тек доцније — при обнављању и увежбавању, стог је база потсећивања неопходна). — Вели се: природа је пространа ризница —— о којој се у целости, а не и о свим појединостима, на дуже задржи бледа слика сећања по ученом. Збирке, слике. |. се покажу и склоне .... ит. д. Та опаска хтела се попунити цртањем појединих објеката или само делова од њих на школској табли, и ученичким прецртавањем у њихове свеске...... Но, на крају крајева морало се прећи на разнострана експериментисања. — Немци и у томе предњаче. Из експериментисања поникли су неколики упути, али је рекорд однео Атпо Општег учитељ у Нетп; у својим делцем „Кетаеттитпске Камзгвјдагет Ни деп пабш кипа сћеп Оптегпсће јп дег Мојказећше. Герде — 1909., 5. 32., Ре 0,80" МЕ

Ово делце састоји се из 32 руковети скица из царства жи-

вотиња и минерала, а то су и 4 табеле — за почетно обучавање деце цртању скица појединачних објеката. Скице су изражене дечијим тоном, који је одлично погодио, — а то и јест оно што

дело одликује. Појединачне скице ваљано је изложио у целине (руковети, табеле) које довољно оличавају однос у животној средини. Форме скица су јасно изражене, те се лако познаје шта означавају. Скице су пуне живота — који описани нацрти изражавају. Виде се животиње како траже храну, њихова обиталишта, њихови непријатељи, моменти живота, множење и т. д. Минерали су изложени са местом где се и како ваде, како прерађују, направе од њих, справе за прераду ит. д Методичку наставну јединицу у пуној мери руковет (табела) преставља. Пуним интересовањем пажњу