Учитељ

292 У Ч И ЉЕВЕЈЊ

кивати од ових конференција. Пренети се за више од два века у назад, ући у живот тога замршеног и необично компликованог духа, саживети се с њим и на тај начин тумачити његове мисли и његова дела, — то је био тежак посао, и ова студија о Фенлону неће, без сумње, остати један од најмањих Леметрових успеха. Ни из ње ми нећемо познати јасно и до детаља Фенлона, али смо добили једну рељефну слику, једну живу и сталну импресију: онакву од прилике, каква се нејасно осећа посматрајући онај интересантни портре Вивианова Фенлона који се чува у париској Народној Библиотеци, или читајући онај класични опис Сен-Симонов: „Тај прелат је био висок, сув човек, лепо развијен, блед, са великим носем, очима из којих је блесак духа избијао као бујица, и таквом физиономијом каквој ја никада сличне нисам видео, и која се не би могла заборавити кад би је човек и свега један пут видео... Фенлон је био диван и кокетан као жена: сва његова снага је у том дару и жељи да се Ло

Априла, 1910 год. К + = ) ; | “ · у Паризу: о Пе а, Фл. Ј. Јовановић. “ 5

: Кив Дам. Ивановић. — ари | -

0. метод. предавања. Зна вештине су а дидак еден, а И учитељима · се» зврепај

ЧЕ а их на основи прописан о.

и се прописаним срествима. ИМ, на основи тог се. тра

стварни. успех, поуздано знање ученика. — Успех је ту, ал 966 + ЛЕТНЕ не онакав

" иеповања. Даље в веле; то. су с све • апстрактна | знања · — а гдећу. = + НА и која се морају. само. механички. учити, само _памтити

рода је ризница У њој- су. деца одрасла, се њој нек се. уче. Не 3 ставни. 1098 по ПН оста јао је. 1 зу. ипак. се. „почела "обра