Учитељ

књижевност 305

теорији. Важност овога посве је очита у теорији о критерију за јављање свијести (Хобхаус, стр, 82.) и за дистрибуцију интелиген-

ције у животињском свијету (стр. 1083—111.). За чудо, да Хобхаус не помиње испитивање проф. „Јеба, која су тако важна.

рг. Л: Радосављевић.

(НАСТАВИЋЕ СЕ)

КРАЋИ ПРИКАЗИ

Деветнаесто коло Српске Књижевне Задруге, било је готово до 1. октобра 1910. године, од кога је дана отпочето да се разашиље члановима, преко повереника. Ово коло има седам књига, у тврдом платненом повезу. Књиге су пробране и различите садр. жине. Од српских писаца у овоме колу су заступљени: Милорад Митровић, Милутин Ускоковић, Љуба Недић, Јаков Игњатовић, па и наш брат Хрват Јосиф Козарац; а од страних писаца заступљен је Проспер Мериме, у преводу Милана Грола, и Џон Лобок, у преводу Драгомира Јанковића. Од нашег рано преминулог, симпатичног песника Митровића, за ово коло узето је неколико пробраних песама, трајне вредности, које су изашле под редакцијом Јеремије Живановића. Милутин Ускоковић дао нам је овом приликом свој најбољи роман „Дошљаци“, узет из београдског живота, са којим је добио прву награду на Задругином конкурсу. „Критичке Студије“ од Љубе Недића, под редакцијом професора Павла Поповића дале су нам неколико непотпуних рефлекса или опасака о неким нашим књижевницима од једног субјективног критичара. (С овом књигом мислимо да Задруга није ни мало повећала вредност овоме колу. Забавни класични роман нашег незаборављаног Јаше Игњатовића „Вечити Младожења“, поред своје занимљиве песничке садржине, има и ту добру страну, што сада први пут изилази у засебном издању, те је тако читаоцима постао приступачнији. Са лепим романом „Мртви Капитали“, који је написао Јосиф Козарац, Задруга је пружила искрено руку нашој браћи Хрватима на сложном и заједничком раду, што нам се особито допада. Преводи су добри и бирани: „Кармен и Коломба“ је из корзиканског живота, а „Задовољство у животу“, од Џона Лобока, је књига са пуно лепих поука, која ће свакако, и српски читаоци примити и усвојити. -

Препоручујући и ово коло наше неуморне Књижевне Задруге ми јој желимо већи полет и успех, али за једним морамо искрено да зажалимо: што још није у могућности, да своја издања приређује са лепим илустрацијама, и што нам до сада није пружила ни једно педагошко дело популарно написано. Та учитељи су до сада заслужили толико пажње, јер је међу њеним вредним пове- | реницима и члановима највећи број учитеља. Што није било надамо се да ће бити.

Учитељ 20