Учитељ

305 у ти ти љ-

Босанска Вила. Лепа и поносита наша „Босанска Вила“, из Сарајева, доживела је лепо славље: да прослави двадесете ог одишњицу свога оживоа. То су ретке славе, особито за књижевне српске листове, који излазе ван Краљевине Србије, у српским неослобођеним земљама. Пре 25 година овај лист покренут је у Сарајеву, договором неколико тамошњих врлих Срба Босанаца, међу којима је било и неколико учитеља, са Николом Т. Кашлаковићем — Сарајлијом па челу. Овај је лист после кратког времена пре. шао у руке и старање Наколе Т. Кашиковића. Може се слободно рећи, да перо није у стању да опише муке, незгоде и искушења, са којима се овај човек борио, само да одржи овај једини српски књижевни лист у Босни поносној. Он није жалио ни свој насушни хлеб, ни своје драгоцено здравље, доводио је често пута у питање и живот свој, само није пустио српску вилу из српских руку. Нека му је оволико пожртвовање на части славу! „Босанска Вила“ за ових 25 година свога живота држала се строго једног принципа, од тога није хтела да одступи ни у најтежим својим тренуцима. Све Српство, а на првом месту Српство у Херцег-Босни, одакле је полетела, лежало јој је на срцу и души. Њега је волела и за њега је живела. За јединством Срба била је опојена. Слогу је волела и тражила. Раздор и неслогу мрзела је у души. Садржина њених бројева била је увек објективна и непристрасна. Она је доносила радове од почетника до првих српских књижевника. Њени су сарадници били из васколиког раскомаданог Српства, те је тиме представљала као неко књижевно или духовно јединство. Огобито су лепе и богате њене народне умошворине (песме и приче), које је доносила у сваком свом броју, по највише из Херцег-Босне. Своју јубиларну годину, коју ове године прославља, она прославља на особени начин. Решила се да приреди свечане бројеве за сваку српску земљу или провинцију особено, специјално са угледним сарадницима из тих крајева. До сада су изашли ти свечани бројеви, са обилатом разноврсном и једром садржином: из Босне и Херцеговине; Краљевине Србије; Бачке, Баната и Срема; Славоније, Хрватске и Далмације; Црне Горе и Македоније и Старе Србије. — „Учитељ“ се искрено радује овој прослави своје сестре. Жели јој да у бољим даншма дочека и педесетогодишњину! Његова је радост у толико већа, што је оснивалац овог јубиларног српског листа и сам био његов друг — учшцељ .......

Десет година рада В. Шиљеговачке Земљорадничке Задруге, 1901—1910., средио Сретен Динић. Београд. „Доситије Обрадовић“ — штампарија Аце М. Станојевића, 1910. год. Осмина. Стране 56.

По своме наслову и садржају ова књига не долази у ред књига о којима би требало говорити у овоме листу, али смо ми за то, да је ипак треба, баш овде приказати, па макари укратко. У њој се лепо види шта и колико може да уради један сеоски учишељ, који за дуго година учитељује у једном забаченом селу. Успех њего-