Учитељ

КЊИЖЕВНОСТ 307

вога труднога рада ту се јасно види, али се узгред лепо виде и све оне сметње и незгоде, препреке и заблуде са којима се борио овај јавни и одани радник на просвећивању и напретку свога места и своје околине. Интересантне су те борбе, које се често пута почињу од последњег клуподере сеоске крчме, па до среског начелника, окружног надзорника и — министра. Обични би духови, у тим борбама брзо подлегли, али учитељски је дух жилав, јак и чврст, те не подлеже брзо, већ се бори јуначки на живот и смрт. Ту борбу и издржљивост неки често пута погрешно схватају, али је она, у највише примера, у племенитој намери и ради општег добра свога народа. Ради свега тога ову књигу треба ипак прочитати, а особито они наши другови, који већ раде, или хоће да раде, и на овом корисном и потребном пољу.

Основа. и потка народног просвећивања, написао Др. Св. М. Марковић — Штампарија „Доситије Обрадовић“ — Аце М. Станојевића, 1910. год. Цена 0:50 д. Осмина. Страна 58.

Један од наших првих и најјачих пропагатора за народно просвећивање, ван учитеља, јесте безсумње господин Др. Св. Мар: ковић. Може се рећи, да се сав заложио за ову идеју, јер предано на њој ради без умора и одмора. Он је творац Друштва за Народно просвећивање п Школску Хигијену, као и друштвеног органа, који се зове „Светлост“. Као сељачки син он је зарана увидео све мане и недостатке у нашем народу; он је видео у колико наш народ пати и мучи се са непросвећености и незнања, па га је то као правог и искреног сина, заболело и он је, ставши на снагу, похитао да му помогне: да га искрено упозори на његове манеи недостатке и да му покаже боље путове осивоша. То ради и речју и делом, где стигне, где стане. Данас се ретко ко и обазире на овај његов трудан посао, али ће ваљада доћи време, када ће се рад ових људи боље у нас поштовати и ценити. У овој књизи г. Марковић, искрено, ошворено и предачо говори, између осталог, и о овим питањима: 1. Треба ли народ тросвећиваши; 2. Ко да олапочне тросвећивашти народ 2 3. Где да се држе предавања 2 4. Како треба народ тросвећиваши; 5. Пошребна новчана средства за народно просвећивање; 6. Дужност народа у народном тросвећивању, и др. У сваком чланку писац страсно пропагира за народно просвећивање. Свуда указује пут и начин, како би се ова корисна идеја што боље и лакше извела. И писац долази до закључка, да је наша данашња основна настава подигнута на рђавој основи, услед чега не даје онима који је изуче шрајну Писменост; признаје заслуге српских учитеља; тражи од народних предавача, да народу предају као учитељ деђи у | раз. основне школе; указује на хрђаве школске зграде, на хрђаво друштво, итд. итд. Сви учи-

1 Очпгледно и разумљиво. 20%