Учитељ

т НИКОЛА Ђ. ВУКИЋЕВИЋ 261

Вукићевића да се прими учитељске службе на учитељској школи у овај уђе 18. октобра, 1853. год. за професора српског и немачког језика, док му пок. др. Ђорђе Натошевић, као државни школски Саветник и врховни управитељ свију српских вероисповедних просветних завода у оно доба није 1858. године поверио да предаје педагогију и методику, што је задржао кроз све време свога, учитељевања на овој школи. А године 1871. преда му Школски Савет и управу над учитељском школом и свим месним осн. нар. школама, које су служиле за веџбаонице учитељским приправницима. После смрти пок. др. Ђ. Натошевића (1887. г.) повери му Школски Савет привремено и дужност главног школског референта, што је такође с пуном савесношћу вршио све до 1908. године, док од Народног Црквеног Сабора није дошао Сабором иза- . брани рефереат г. Ђорђе Поповић. -

Како је с његовим умировљењем (1903. г. 18. децембра) на-_ стало у обема учитељским школама, мушкој и женској, неко привремено стање: то је пок. Вукићевић водио управу над месним овн. нар. школама све до краја 1908. године, кад су учитељске школе добиле своју засебну веџбаоницу.

Тако је пок. Н. Ђ. Вукићевић служио пуних 50 година сомборске учитељске школе и сомборске нар. школе, а 15 година водио је врховни надзор, као главни школски референт над свим основним, вишим девојач. и учитељским школама Митрополије Карловачке.

Но за сво то време свога ревносног учитељевања радио је неуморно и на школској и на другој народној књижевности.

Више од 30 година уређивао је тада једини на овој страни „Школски Лист“, који је био директива за све народно учитељство и најбољи помагач у раду им. Кроз две године (1867. и 1868. г.) издавао је поред „Школ. Листа“ и додатак за омладину школску под насловом: „Пријатељ српске младежи“, у коме су излазиле бајке, приче, поуке, песмице, загонетке, за школску омладину, чиме се и учитељи испомагали за разоноду деце.

Још као ђак, 1846. год. написао је у забавном листу „Драгољубу“, што је излазио под уредништвом "Тодора Павловића у Пешти, песму: „Пролеће“, а кад је годину дана доцније 1847. г. почео излазити омладински орган: „Славјанка“ напише он пуним својим именом песму: „Побожносш ч народнос“. Кад се бавио на лечењу у знаменитом шлеском купатилу „Грефенберт“,