Учитељ

мисли 481

јатеље самољубље, грубу чулност и дрско изигравање закона, којима треба отпор — објавили тим непријатељима помоћу државе рат. Који се учитељ туђи од цркве, туђ је и срцу свога народа, за који је ипак дужан живети, туђи се и од свог рада. Наша народна школа пала би у заблуду, која грози опасним последицама, кад би, под утицајем претераног самопоуздања у саму себе, почела да тражи центар тежине, кад би почела саму себе да цени и признаје за главног покретача народног образовања, и таквим путем би се поступно удаљавала од јединог живог извора сваког образовања — од хришћанске породице и хришћанског друштва Заједно с овим она би се одрекла од најблагороднијег свог з3адатка: од васпишшања, заборавила би, да само оно образовање, које се врши спољашњом и унутрашњом помоћу Божјом има вечиту цену и обећање овог и загробног живота Вера је хришћанска, слична великој Саборној цркви са исписаним прозорима.

Они који с поља стоје, не виде светлости, али онима унутра сваки зрак открива изванредно --– дивни одсјај.

ЉУБАВ И ДОБРОДУШНОСТ УЧИТЕЉЕВА.

1. Шпмндлер: (Тћ.-рт. Напабисћ...) Свесна се љубав не испољава у осмеху, који се где-када појави, нити у сувишној, попустљивости према недостатцима дечијим, већ се испољава у самопожртвовању, трпљењу и ласкавом опхођењу, као годи у озбиљној и неопростивој строгости, ако је ова потребна за срећу дечију. Деца ће у скоро познати праву љубав учитељеву и одплатиће му истом мером; али љубав, која избија искључиво због слабости и попустљивости, нер. змишљена љубав, готово се никада, или врло ретко користи узајамношћу, јер допније изазива најжалоснија приговарања. Учитељева је љубав слична сунчаним зрацима, од којих се буди нежна, клица, расцвали цветић, који се претвори у зрео плод. Као што сунце ожива сваку и најсакривенију биљку, тако треба и учитељева љубав да загрије поверене му децу. Ту љубав треба да осети како правилно васџитано дете, лепог лица, које пријатно загледа са вером на учитеља, тако и сиротно дете у дроњцима, који се свађа и несташно је чак и у присуству учитеља. Баш је овако нежно срце учитељево и наклоност и потребна деци, која су дошла у школу из бедне колибе, где су осетила горку невољу, тугу и сурово поступање од стране домаћих. Топли зраци душевне топлоте треба да растопе ту ледену кору, којом су увијена млада срца услед тог суровог поступања са њима. Деца одмах примете, да ли учитељ поступа једнако са свима, или је пристрасан с обзиром на дечију спољашњост, или положај њихових родитеља. Овим ми нећемо рећи, да учитељ није дужан бити ласкавији и нежнији са примерним ученицима, који се добро уче и владају, него са онима, који га љуте и досађују му. Само треба бити опрезним и ПРИАНОЈА са сваким онако,

Учитељ 81