Учитељ

~

А

ПОЈАМ 0 ОПШТЕМ ОБРАЗОВАЊУ 598

образовање само по себи опште, на коме почива друштвени однос, подизање морала и, у колико је има, сва уметност.

Из овога излази да је потребно одредити садржину општег образовања. На то ћу се на послетку само у главноме осврнути.

Садржина општег образовања мора обухватити у себе фрво основицу сваког узајамног односа, језично образовање. Језик је не само главно срество за споразумевање, он као књиж-вни језик не само да спаја садашњост с прошлошћу, већ садржи у себи и практичну логику у најсхватљивијем облику, који је и нефилософски образованима једино приступачан. Стога мора бити језик у сваком погледу основица свега општег образовања. Друго, опште образовање тражи знање позорнице, на којој поједине лочности ступају у међусобни однос и знање спољног света; томе помажу природне науке. Треће, никад се не може разумети данашње културно стање и бити схваћено без знања прошлости, на којој почива и не могу одредити путови културе, којима ће се поћи без оних пређашњих; ово нас води # историјском образовању у најширем смислу. Чешвршо, опште образовање мора данашњу везу свију културних елемената да учини опште разум љивом, а то бива узимањем друшипвениг наука као срество за образовање. Овде је само у питању, да ли су друштвене науке већ достигле ону научну зрелост, да би се могле педагошки употреблти. По мом мишљењу је бар Народна Екопомија тако далеко измакла, да се њени елементи могу узети за опште образовање. Ово исто вреди и о фравној науци, која постаје све више потребна за опште образовање, у колико су заплетенији правни односи, који људе међусобно спајају и одвајају. Пето, мора, се тежити да се створи такво опште естетичко образовање, које тело и душу освежава и утиче морално, поправљају грубост људских нагона.“

Сви досадашњи захтеви ошштег образовања могу се сразмерно лако остварити, али не шести и најтежи захтев: садржина општег образовања мора бити прожета једнаким општим гледишлпем ма све; само оно може дати складност појединим деловима општег образовања и учинити образовање општим, т.ј. створити једно опште гледиште у суђењу. Једино то може са извесног гледишта дати сенку и светлост садржини образовања, пошто даје пресудну реч о значају и првенству поједивих наука и вештина у општем образовању. |

Такво опште гледиште на свет може стајати само на философској и психолошкој основици, ма да би било погрешно узети философију и психологају за предмете општег образовања. Фи:

1 Коме се чини да ја у погледу општег образовања много тражим, тај нека помисли, да се као циљ мора увек ставити прво један идеал, али тај идеал о општем образовању није потребно да постигну сви. Треба да има постепености у мери ошштег образовања, само не треба да се последња степеница спусти сувише испод тог идеала.