Учитељ

ЊУ

ЦРТАЊЕ КАО ОШШТЕ-ОБРАЗОВНИ ПРЕДМЕТ 595

или животиње веселе осећаје. Можда њихов физиолошки услов! Али одакле он зна, да је ма који нервни рад услов извесног осећаја бола Физиолог који посматра нема ни сам ове осећаје бола, на човеку и животињи, које посматра такође их не налази. Он мора закључивати о њима из испољавања животиње или човека, које посматра. Али он може о њима да закључује само према, оној њему познатој свези својих властитих испољавања пријатних и непријатних стања, тј. он мора сам себе да посматра да би могао дознати стања објеката, које проучава. При томе он мора да претпоставља ма и не доказавши, да су елементи туђег и његовог властитог душевног живота идентични и да могу код 060јих бити само различне њихове комбинације. Не чини ли ову претпоставку, онда не може ништа дознати и тврдити да један човек осећа. бол кад виче, кад се превија и кука.

Дакле спољашњи механички и у опште материјални појави никако не казују стварно стање неког пријатног пли непријатног осећања и тиме њихова наука искључује појам и цењење вредности. Па зар се може очекивати правилно гледиште на свет од науке, која из свог испитивања принципијелно искључује унутрашњи свет и људско цењење вредности, или бар доследно мора искључивати ' Може ли се назвати гледиштем оно, што не само да види једну страну светске заједнице, него због тога не може имати никакве везе и додира с људским добром или злом: Јер где материјалистичко гледиште ову везу добије, задобија је на основу психолошког посматрања, а не природњачким испитивањем. На послетку, зар се може и то назвати гледиштем на свет, што принцијелно искључује људска осећања и вољу из свог посматрања 2 — Ја остављам вама, да на ово питање одговорите према свом нахођењу.

У колико се извесно философско гледиште на свет поклапа или додирује с религиозним гледиштем, нећу овде да расправљам. Ну морам запитати: да ли постоји данас једно отшште, заједничко, једноставно и утврђено гледиште на свет; Не, наше гледиште на свет је издробљено и испарчано, а у томе је највећа слабост нашег општег образовања.

Београд. Превео Крста Јонић

В. Мурзаевљ. Цртање као опште-образовани и васпитни предмет.

— НАСТАВАК —

Додирнувши укратко наведена питања, сад нам је могућно потпуније одредити задатак наставе цртања у школи.