Учитељ

из школског ЖИВОТА 615

треба много више и времена и простора, по што ове сличице пружају.

21.

Испит је у 1 разр. једне школе. Испитује се читање. Деца сва од реда сричу; код тежих речи муче се, те их зној облива, Случајно дадох за читање чланак „Вук зликовац“, у коме има реч: „прождрљивог“. Ни један ђак није је могао прочитати од један нут.

Овај и још неколики случајеви казују, да у нашим школама има још срицања, или шчитавања, које се приближује срицању. Правог шчитавања има где је по слоговима, али где год је употребљено гласовно шчитавање, оно је махом прешло у срицање.

Правилним шчитавањем науче се ђаци не само тачном и течном читању, но и правилном изговору и прекидању код знакова. Међутим срицањем се све осакати. У срицању се стекне навика понављања слогова и речи, празнословљења, рђавог нагласка, прекидања 60:8 обзира на знаке и т. д. Те се навике у старијим разредима тешко искорењују, а у много случајева и остају. Отуда се потпуно правилно читање ређе налази Понављање речи и слогова, рђав нагласак и застојање где се стигне,

најчешће су грешке у читању. +

На испиту код једне учитељице [и Пр. причање прочитаних и непрочитаних чланака било је тако самостално, тако лепо и правилно, као да ђаци никад нису читали дотичне чланке у читанци. Било је још неколико школа, у којима је више или мање било овако причање; али је у највише случајева било,да се ђаци држе у причању онога реда мисли, који је и у књизи, да се служе истим речима и читавим реченицама, које су прочитали. Што је најгоре било је случаја да ђаци нису разумевали оно, што су по књиги испричали. У једној школи испричао ђак причу Цврчак и Мрави тачно по књизи. На питање: „Код кога је дошао цврчак;“ — одговорио је: „Дошао је код газде“.

У оном првом случају је сваки чланак правилно обрађен, а у овим другима је обрада била површна или никаква, те ву ђаци само дугим понављањем при читању научили напамет чланак. То онда није више причање, но читање напамет. Тако читање и причање је неправилно, оно ствара у ђадима досаду и одвратност к читању, убија сваки интерес и љубав за књигом.

У једној школи, у којој је иначе сав остали рад био слаб, било је необично много декламација, али, и по избору и по 0обради, добрих, само кат-кад сувише дугих. Декламовао је скоро сваки други ђак. Допустио сам то, не ради свога уживања, него, да се на тај начин поклопи пред мештанима иначе слаб успех, да учитељу и школи сачувам углед.