Учитељ

из школског ЖИВОТА 617

наћи материјал, који би показао да су систематек г предавани писмени састави. Тај, после читања, најважнији део Орп. језика, није још као што ваља ушао у нашу осн. школу. Јеста да је то заметан посао, који тражи много труда, стрпљења и времена, паи доста материјала за рад; али је он толико потребан и као васпитни предмет, да заслужује пажњу наставничку и сваку жртву. Немање писаћег материјала за рад најобичнији је разлог што се не изводи тај део Срп. језика. Међугим тај разлог треба да отпадне, ако не за све ђаке, а оно бар за имућнији део, нарочито у подељеним школама. Природно, не може се постићи велики успех у томе, али се може положити основа даљем вежбању у писмености. Овако као што је већином сад писање остаје без икакве примене, без одре-

ђеног му циља. (НАСТАВИЋЕ СЕ)

ПЕДАГОШКИ ПРЕГЛЕД

ДВА ВРЕДАВАЊЕА У МИНХЕНУ.

У свечаној сали школе у Розенталу држало је Педагошко Удружење 17/30 11. год. свој први јаван скуп.

Рт Кећт, као први председник, поздравио је многобројне учитеље и учитељице који су били присутни, а изразио је наду,. да ће Педагошко Удружење, коме је приступило 17 удружења, која се баве васпитањем омладине, успешно дејствовати. Затим је гимн. проф Ог ОПцег започео свој говор „о пушевима и циљевима новооснованог Педагошког Удружења“. Даље је говорио о: околностима под којима су се појавиле оне тежње, које Педаг. Удружење заступа ; о задацима Удружења; о појединим питањима, која треба да се расправе и реше, па да се општи диљ постигне.

Предавач је изнео како је општа култура, а понаособ немачка, у последњим деценијама претрпела огромне промене због јаког развитка природних наука и технике; како је се (у Немачкој) однос грађана према држави изменио; како је уметност достигла висок ступањ и да је се национална свест код свих културних народа развила. Услед ових великих промена, с којима васпитање у школи и кући није могло напоредо да напредује, опажала је се све већа тежња, да се та несразмерност изравна, и да се васпитање удеси према захтевима времена, према потребама садашњости. У тежњи да се тај циљ постигне, опажала је се тенденција, да се окупе све васпитне снаге, ван граница народности (немачке), осећала је се тежња: за заједницом педагога, свих праваца, научних испативача и родитеља. Како је живо интересовање за новн облик васпитања младежи и школ. образовања

Учитељ 40