Учитељ

ДОСИТИЈЕ ОБРАДОВИЋ 5:09.

Благо срце, здрав разум, богато искуство — бејаху оплођени савременом философијом и науком. То даде ниску Доситијевих поука и погледа на човека, друштво, народ. Све се то у његовој души прекувало и кристалисало у уверење које је пленило читаоце. .

Као вастивам Доситије је рапо био начисто с питањем о потреби народнога образсвања.

Он који је видео све добре особине свога народа дошао је до уверења да ће тај народ препородити само просвета.

Тога ради Доситије је сад наду полагао у народну омладину. „Велика је — вели — ствар младосш, им највећа за људе на свету! Зашто из ове исте јуности и младости произићи ће с временом управитељи народни... родитељи, сродници сви члени општега садружества. И ако се по несрећи ова младеж размази, разблуди и на зло окрене и преврати, није потреба дар пророчества имати за предсказати какво жребије и шчастије цели род има од тога ожидавати.. За истребити, дакле, зло и неправду и сваку неваљалост и худост и лажу и лукавство из народа, ваља од јувошества и од деце почињати“.

Доситије је особиту цену давао васпитању уопште — како појединца тако и свега народа. Сви су његови списи томе и намењени. То васпатање долази школом а поглавито читањем. Да би могло бити читања у народу, ваља да писменост буде народном својином. А она то може постати тек преко школе. За школу, опет, треба добар учитељ. И како је оскудица у учитељима била стална, то Доситије вели да треба прво спремити учитеље. Тако спремљени учитељ ваља у свему да примером светли ученику, коме је у природи да прима особине свога наставника. Тако ће школа времевом постати не само расадник писмености већ и расадник многих лепих навика, сваких врлина.

Али како је тек у здравом телу и душа здрава, Доситије препоручује чување здравља и при самом учењу.

Говорећи о васпитању омладине народне, Доситије на видно место истиче и ваепитање женскиња. „Најпре ћемо — вели сазидати две комотне и красне школе — једну за мушку децу а другу за девојке. Хо! Хо! Оћеш и девојке да се уче! те здраво оћу, како год и мужески пол. Нек се не узда један народ никад до века к просвештенију разума доћи, у којему жене у простоти