Учитељ

БОЛЕСТИ ВОЉЕ 293.

вама извршеним у нервним центрима и другим деловима организма, но које са њима има исто тако мало сличности, као што осећаји звука и светлости личе на њихове објективне узроке. Да би човек био способан за велике напоре мишићне, треба да дотични нервни центри буду у стању да произведу велики и трајан рад, што зависи од њихове природе и њихове брзине у накнађивању губитака. Исто тако, да би се произвео велики морални и умни напор, потребно је да одређени нервни центри (ма који они били, а ми о. томе готово и ништа не знамо) буду у стању произвести јак и удво: јен рад, у место да се брзо и бесповратно исцрпе. Могућност напора је дакле, у последњем степену, ствар природне обдарености.

Да би смо били јаснији, узмимо један најобичнији пример: човека одатог неуредном животу. Ако никад у своме животу, било сам од себе било под утицајем других, није осетио ни најмању жељу да се врати на прави пут (претпостављајући да се деси такав случај), онда је то услед тога, што му са свим оскудевају морални елементи са њиховим одговарајућим физиолошким погодбама. Ако му се у некој извесној прилици јави. мисао да се поправи, треба имати на уму пре свега да је то дошло нехотично; али оно претпоставља егзистенцију и суделовање извесних психофизиолошких елемената. Узмимо да је тај циљ изабран, утврђен као нешто што треба да буде, што се хоће. Ако је одлука непостојана, то је с тога што је индивидуа неспособна за напор, што у своме организму нема могућности за трајан рад о: коме смо говорили; а ако је она стална, то је зато, што се одржава силом напора, оним унутрашњим радом који производи заустављање супротних стања. Сваки се орган развија вежбањем, па то бива и овде, тако да по-_ нављање бива све лакше. Но ако сама природа није дала онај основни елеменат и с њим извесну потенцирану енергију, не долази се ни до чега. Према томе, она теолошка догма о даровима изгледа нам основана на много тачнијој психологији него противно. мишљење, а види се колико је лако дати јој и физиолошког објашњења. Што се тиче болесних случајева који нас занимају, у њима би. била извесна немогућност напора, пролазна, случајна, но која се шири готово на ма целокупну организацију.

: Доктрина о божјем дару налази се већ код Индуса, и то у. Внагатаа- 018, _ Х1, 58. Види Вамћ, Дег гебетопз де ГТпае, р.. 48 и 136.