Учитељ

О ДЕЧЈОЈ ЛАЖИ 295

Б.

Развитак дечје лажи, у главном, се условљава страхом. Ра'зуме се, ако ми желимо да спречимо развитак дечје лажи, требамо умањити дечји страх, а још боље сасвим га избацити из васпитања. Но, да ли се може проћи у васпитању без страха»

Васпитање је без застрашивања потпуно могућно. Летурно у својој књизи „Еволуција васпитања“ вели, да Арапи уче своје коње без боја, умиљавањем, и постижу дивне резултате; да међу дивљачким племенима има и таквих, који никад не кажњавају своју децу — и њихова деца нису ни у колико гора од оне, која су много бивена. А васпитавати без боја, милом, значи избацити из васпитања страх.

Теже је проћи се без мотива страха при заједничком, школском васпитању, него при породичном. У школу долазе врло многа деца, крајње разнолика, учитељима и васпитачима потпуно непозната. Наставнички је персонал у школама обично мали у сравњењу с бројем ђака; нежних одношаја, душевне топлоте међу ђацима и наставницима нема. При таквим условима учитељима и васпитачима тешко је уздржати се од мотива страха у већој или мањој мери, у једном или другом облику.

Сасвим су други услови у породици. Васпитаника је у њој веома мало, они су непрестано пред очима, сваки њихов корак, сваки душевни покрет познат је; одношаји старијих према деци“ проникнути су љубављу, најискренијим учешћем. Родитељи. су свагда готови чак поднети веће или мање жртве ради деце своје. На што ће овде страхг Очевидно је, да је страх у домаћем васпитању резултат неког неразумевања.

Главни узрок примене осећања страха у домаћем васпитању лежи у удобности и лакоћи овога средства за васпитаче. Запретити, уплашити казном за нарушење заповести и казнити — тако је просто и лако. Деца ће се, без сумње, бојати казни, па или неће нарушавати заповести, или ће нарушавање заповести прикривати и жестоко лагати. Без страха ствар ће бити тежа: треба децу брижљиво пратити, бити у опхођењу с њима стрпељив, не задовољавати се њиховим обећањима, речима, спољашњим саглаша-_ вањем, већ прозрети њихову душу, убеђивати, изазивати унутрашње расположење, које би одвело одговарајућим поступцима. За такво понашање према деци треба познавати децу, непрестано их пратити, бити стрпељив у опхођењу с њима, потребно је, напослетку, време. Разумно васпитање деце у породици захтева знатан потро-