Учитељ

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД 355.

меру се није довољно пазило и ако је то доста тешко удесити; тако на пр. Паланка је ближа Јагодини на трећој карти но на четвртој, и ако су обе карте рађене у исшој размери. Кад би се више трагало можда би се нашло још оваквих неправилности. На петој карти (Јужна Србија) опет се јавља, као и на трећој и другој она „велика и пространа равница“ (2!) поред Голиске Мораве од Чачка до Краљева. Чудо нам је што приређивач овога Атласа није при овоме раду загледао у Цвијићеву карту Србије, на којој је јасно и тачно обележена висинска скала.

Као шеста карта у овоме Атласу јесте Стара Србија и Македонија, која се налази на првој страни четвртог листа. Македонија од Старе Србије није повучена особеном границом. Неке су равнице или долине назначене јасно зеленом, а неке жуто зеленом бојом. Етнографско-географска граница између Албаније и Старе Србије и Македоније, назначена је право у мердијанском правцу, под конац. Јужна и источна граница Македоније није назначена, сем ако је се удесило, да- крај од карте буде и граница (2).

Седма карта износи или представља Прну Гору, Босну п Херцеговину са Далмацијом, све то скупа и све то у размери 1: 2.000.000 А требало је сваку ову српсму земљу одвојено изнети, на засебној карти и у већој размери. Између Босне и Херцеговине такође нема повучене нарочите границе.

Осма и последња карта представља или износи: Срем, Бачку, Банаш — Славонију, Хрвашску и Истрију, у размери 1: 2,000.000. Пошто нису могле све ове земље да буду изнесене на једној нераздвојној карти, то је иста преполовљена, па је на горњој страни изнет Срем, Бачка и Банат, а на доњој Славонија, Хрватска и Истрија. Кад фиксирају оне две раздвојне црте, деци ће да изгледа, да је Бачка и Банат нада Славонијом и Хрватском. На првој картици ове стране приређивач нам је учинио једну неправду, да не речемоиздајство: дао нам је целу Дрину Швабама, и ако се зна да је Дрина више наша, и да се баш око неких „ада, у њеном доњем току, води и сада спор између Србије и Аустро-Угарске. И ове Српске Земље требало је изнети засебно и у већој размери.

Неке карте имају редне бројеве, а неке немају. Требало је на једном листу да буде само једна карта (а не и с друге стране). Видинска и Средачка Област познате су до сада биле, и малим ђацима, као Српске Земље, јер у њима има већина Срба. Приређивач је те две српске области изоставио, те их није унео у овај Атлас. А то није смело да буде ни у ком случају. Тим пре, што се: те земље уче по програму у истом разреду коме је и Атлас намењен. За ово су криви и референти, што нису ово видели.

У прегледу садржаја овог Атласа предвиђена је, као 9 карта „Историјски преглед Српских Земаља“, а ње овде нема.

Оволико смо сматрали за дужност, да овде проговоримо приликом појаве овога Атласа, од кога смо много очекивали, а мало: добили. Специјално за нашу картографску уметност он може да има какве год вредности, али као уџбеник за ђаке основних школа.