Учитељ

ОБМАНА ИЗ УОБРАЖЕЊА 495

Сазнање свих људи утиче на нашу душу, молекиларни покрети

других мозгова саопштавају се нашем мозгу и он прима њихов ритам ако он нема живљи и јачи ритам, премда се и он јавља са

промењеним именом, ако не баш у сасвим прилагођеном облику. Ако додамо томе, да је мозак Ивана Александровића стављеног у положај ревизора, изложен не само неприметном бесвесном

утицају „тихих гласова“, безгласних гестова и целе околине, ство_рене специјално за њега — ревизора, него непосредном, јаснијем

и одређенијем утицају и хипнози речи, онда ћемо разумети што се Клестаков са својим лакомисленим несталним психичким ћађии5-ом, с малом интшензивношћу свесних процеса и великом психичком несталношћу, није могао одржати против спољашега притиска и велике саблазни, и да се не сагласи с тим, да је он у истини нешто, што и он не зна, но у сваком случају „нешто знатно“ и чином и положајем, а не мали петроградски чиновних и, он је пошао тим правцем, стварајући слике, које одговарају његовоме фиктивноме рангу и чину.

Цео тај психички ћађииз, који стоји на граници нормалности и патологије има за наш циљ интереса као ћађиш5 који по пренмућству продукују ту форму лажи, којом се ми сада занимамо, форму лажи из уображења.

Но то је други узрок, споредна околност при лажи Хлестакова, битност и основа његове лажи леже дубље у организацији његове личности. Хипноза је обратно пропорционална интензивности нервних и психичких процеса: што је слабији ток у акумулатури то је потребно мање снаге да се натовари акумулатор.

Изгледа да степен напрегнутости опште психичких процеса сведочи о тој интензивности малог дела тих процеса, процеса личности: њихова интензивност стоји у правој пропорцији са интензивношћу првих.

7. Према томе ствар није у нечему другоме, као у психичком ћађиш5-у, у душевној организацији и складу Ивана Александровића и њему сличнима. Прво, сваки не би прихватио улогу, које су Хлестакову дале случајне околности и неразумевање, једни због 60ојазни суда, други из жеље да себе не стављају у лажан положај. Но има људи, чија нервно-психичка организација у својим централним процесима, процесима личности, својега „ја“ представља занимљиве особености: то су људи са слабим сазнањем своје личности; представа о своме „ја“ код њих је изражена слабо, тамно, чије скице и границе они лако прелазе. Та им особина помаже