Учитељ

496 У чи ТЕ Ј

да искрено преживе те метаморфозе, у које их баца хипноза од свесне и стварне околине, а они се може бити и на силу из тога узрока одликују лаком хипнозом. ЈЉуди са таквом нервно-психичком организацијом склони су да свему што чују пи виде придају нечега својега, да предају факта и догађаје као да су их они: преживели.

Процеси личности, процеси тога што ми називамо наше „јан представљају централне психичке процесе, због чијих особина и интензивности треба при свакој анализи и суђењу о психичком животу водити рачуна. Ти су процеси релативно доцније формације у животу ћото зартепз а и нису увек једнаких особина и обима.

Почевши с одвајањем граница својега тела од спољашњега света „путем двојнога осећаја пипања“, осећаја и асоцијација блиско везаних са нашмм послом, наше се „ја“, које је у почетку било срце које је једва куцало, преобратило у ред концентричних кругова јако везаних међу собом, који су примали то срце за свој центар. Јавила се нервно-психичка организација која се јасно и оштро одвојила од спољашњега света и спољашњи свет од себе и чврсто поставила свој положај у томе свету.

Ту је потребно објаснити, да степен јасности и оштрине тих граница није код свих једнак. Њихова скала спуштајући се прелази кроз масу постепености у потпуно уништење, а према томе управно пропорционалног и организација наше личности, нашега „ја“ каткад различним формама и степенима раздељена прелази у потпуно па чак и патолошко своје уништење. Има случајева где

процеси личности нису уништени, већ само у једном или другом

облику ослабили, где су се границе те чудне организације рашириле и представљају раг ехеПепсе психички тип, који лаже из уображења, Такав је и Иван Александровић Хлестаков. Он лаже увек и узрок његовој лажи постаје у самој организацији његове личностти. 8. Има ли сличних факата у области психопатологије, који објашњавају ову стварг Има, и да би се јасније показала веза особитога облика лажи, лажи из уображења, са својствима организације и дезорганизације нашега „ја“, ја ћу навести сличан патолошки случај из клинике проф. Крепелина. Обраћам се сфери патологије прво због тога, што по моме мишљењу, нема оштре границе међу нормалним и патолошким стањем и, може бити правилпије је класификовати људе не на болесне и здраве, већ на психолошке типове, друго по томе, што у тако зва-