Учитељ

ОБМАНА ИЗ УОБРАЖЕЊА 499

покрет т. ј. ставити своју сопствену личност у активност у читавој маси овако или онако претрпљених факата, догађаја и упечатака. Напослетку и слушаоцу је врло тешко да одреди, где је у тим причама истина а где лаж. Да ли је могуће да ово зна и сам аутор ових причаг Придавајући свему што види и чује нешто од "својега личнога, он се тиме саплеће, те врло често и сам није у стању да сазна и осећа, шта у свему томе хаосу припада и шта је "својствено његовој личности а шта не; сама личности његова дезорганизује се, њен се план помрачава и тешко је показати његове транице и нацрт: као да све њој припада, као да је она у свему, аутор, сам верује у своју обману и у раздраганом тону предаје ту хаотичну, противуречљиву, временом слабоумну фантастичну обману.

Такав је описани пацијент проф. Крепелина, такав је или по бићу свему њему сличан Иван Александровић Хлестаков.

10. Указавши на узрочну везу међу лажи из уображења и процесима личности ми стајемо на философско-психолошку тачку гледишта исказану Оршинским и тврдимо, да један од основних узрока тога облика лажи служе једни или други дефекти у оној групи појава и процеса који се називају личношћу“ У тој дезорганизацији личности, или њеном неразвићу из ма каквих узрока, треба тражити психичких основа делом на лаж из уображења и за лаж у опште. Дегенеративно — дезорганизавајући или неразвијена личност јавља се једним из најсложенијих момената који чине тип лаж„љивца из уображења (а често пута фантастичног лопова). Према томе, тамо где нема снажних патолошких васпитних узрока јасно и оштро тражене личности, тамо је а рпогш ИЕ предпоставити једну или другу форму лажи.

Из даљега видећемо, да та околност није једина из психолошких основа лажи. Она је (без сумње сложенија од других и јавља се у неком степену, као њихов психолошки изражај, те према томе исто тако и остале основе могуће је и треба расматрати у појединости као елементе, који учествују у тој, ако се може тако изразити, психо-хемијској реакцији, но и у маси других психолошких процеса, који образују оно што ми зовемо човековом душом.

На крају овог одељка да дословце иаведем мишљење Оршанскога о основама лажи: „Лаже онај човек, чија духовна личност није сазрела и није тако везана с вољом, у широком смислу те речи, т. ј. с методима своје појаве, те сама личност не ступа јасно у његово сазнање. Јасно сазнање своје личности безусловно при-

33»