Учитељ

500 упите љ

влачи ка истини, тако исто као што човек физички потпуно здрав. не може бити плашљив, јер он врло добро познаје своју снагу.“

За објективну слику тога нервно-психичког типа, за предају упечатака који се добивају од личности сличне Ивану Александровићу или пацијенту Крепелина, ја бих рекао речима једне личности,. г. Андрејева, у неколико мењајући их: „Он може имати много знања, много мисли а још више речи: и речи и мисли и знања. често комбинује врло срећно и красно, но он сам у томе ништа не разуме. Ја сам често пута сумњао чак и у то, да ли он постоји, до тога је он био изван себе у звуцима и гестима, и мени се чинило. да он није човек, већ најмања сличица у кинематографу, која је: сједињена са грамофоном.“

Такав објективни упечатак остаје као прецепитет од типа; лажљивца из уображења.

Жив. О. Крстић, учитељ.

„СУКОБИ НАСТАВНИЧКИ.

Учитељ је покретач свеколикога рада школскога. Од њега: зависи не само развијање духа дечјег, већ и васпитање деце. Котико је васпитни задатак важан, казао је и сам законодарац дајући: у закону о народним школама дрво место васпитању деце.

Без здрава васпитања не може се замислити никаки прогрес: друштвени. Добра школа највише је у стању просветити народ.. Према томе на васпитавању народном морају радити сви интелигентни синови иаше Отаџбине, а на првом месту морају радити. народни учитељи.

Да би учитељи народни могли успешно делати у овом правцу, међу. њима треба да владају пријатељски односи и узајамно поштовање. Где се учитељи у једном месту узајамно непоштују; где су: између њих односи ненормални; где међу учитељима влада огова-. рање једних на штету других ; — ту нема правог рада, ту се ни њихови: ученици не могу одушевити за све што је лепо, добро и истинито.

У неколиким школама Подринског округа наставнички односи. ненормални су. Такви односи штетно утичу не само на најважнији задатак народне школе „васпишавање деце у народном духу,“ већ. прете да униште учитељску сталност, коју смо једва извојевали.

а Боа.

==