Учитељ

520 УЧИТЕЉ

морално и материјално лош, ислужени учитељ долази у пенсију од 3200—3500 круна.

Учитељска друштва појединих округа редом изјављују, да је учитељство спремно на било које жртве за свој опстанак лаћајући се и крајних средстава. Далматински је учитељ веома слабо плаћен и нема сумње, да треба одмах решавати о праведном побољшању његове егсистенције, али је такођер важно и питање одакле ће се набавити средства. Далматинци су већином веома сиромашни. Има предела који плаћају порез новцем крваво заслуженим у туђини. Покраијнски прирези непрестано расту, општински је досегао неве-

роватне своте, па се зато дижу и неки приговори захтевима учи-

теља, јер многи грађани траже, да се узме у обзир и њихово стање, па је решење учитељског питања веома тешко. „Од немања тврђег града нема“! Законска основа, коју намерава расправити далматински сабор не задовољава учитеље — па је лако могуће, да се ускоро нађемо пред пасивном ресистенцијом свих далматинских учитеља, а што би то значило — сувишно је и спомињити.

РУСИЈА.

Уређење градских московских основних школа, било је све до 1909. године сасвим особено. У Москви до те године постојала су само три разреда основне школе. Опште обавезе основне наставе није било, нити је основна настава била бесплатна. Сваки родитељ, морао је, при упису детета положити три рубље за школарину. Истина, деца су добијала бесплатно све књиге, писаћи и цртаћи материјал. Добијена школарина употребљавала се из године у годину на добротворне сврхе, као н. пр. приређивао би се за децу из даљних места, као и за сиромашну децу заједнички обед; одевана су и обувана сиромашна деца основне школе; уређивали би се тим новцем санаторијуми за слабуњаву децу. У ове санаторијуме слало би се лети трошком школарине до 500 деце. сиромашније класе; а осим тога, слало би се у те санаторијуме још до 400 сиромашне деце о општинском трошку.

Ну мимо све ово, опет се општа необавезност основне наставе показала као врло штетна по општу народну образованост, ма да

се у Москви и целој њеној губернији активно ради на сузбијању |

аналфабетизма. Статистички су подаци показали у 1909. години, да од ове деце, која су у Москви и њеној околини способна за основну школу, остаје њих 8000 без основне наставе, и поред тога, што су најсиромашнији слојеви ослобођени школарине, а то из-