Учитељ

ПРОСВЕТА У СРПСТВУ И СЛОВЕНСТВУ БИ!

носи 33 од сто од целокупнога броја способне деце за основну школу. То је побудило градску скупштину у Москви, те је одредила једну комисију од учитеља, којима је ставила у дужност, да проучи ово питање и томе поднесе градској скупштини своје мишљење. Комисија је извршила свој задатак и поднела је градској скупштини овај свој извештај:

„Мишљења смо, да многи родитељи у Москви и околини не уписују своју децу у основну школу с ових разлога:

1. Што довољно не схватају од колике је важности основна образованост. То недовољно схватање важности основнога образовања нарочито се истиче код оних грађана, који су се у току последњих година доселили и настанили у Москви;

2. Што родитељи употребљују децу, која су за школу дорасла, . као своје помагаче у кућевном раду, услед чега их не шаљу у школу;

3. Што родитељи нерадо хоће да полажу школарину при

упису детета у основну школу. у

4. Што су многе породице у. Москви и околини у толикој мери сиромашне, да и при најбољој вољи не могу своју децу у школи одевати и обувати“.

· После овога извештаја комисије градска се скупштина дала одмах живо на реформисање основних школа у Москви и њеној околини. Тако је, у првом реду, изведена потпуна обавеза основне наставе. Даље је укинула школарину и објавила, да је основна настава за град Москву и околину бесплатна. Најпосле, повисила је основну наставу на четири разреда и одмах је завела четврти разред у 30 градских школа, а после две године имао се завести четврти разред у свима градским школама, као и у околини Москве. Тако је у Москви и околини њеној отворено још 494 нова разреда. Од овога броја доћи ће на отварање четвртога разреда 416, а на отварање нових школа 78. На овај начин и просветни буџет града Москве и његове околине морао је бити знатно повећан.

Градској скупштини у Москви може служити на част, што је још 1901. године донела своје решење, да народна образованост мора постати опште добро, да се свакоме детету мора омогућити похађање основне школе и да се, према томе, подигне и отвори што више народних школа. ИМ то је скупштинско решење имало реалних последица. За доказ нека послужи ова статистика. У 1901. години Москва с околином имала је 158 школа с 540 разреда и 21.095 ђака. У 1910. години та се статистика знатно променила. „Москва је с околином тада имала 288 школа, 1170 разреда и