Учитељ

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД 591

мени је непозната. По тој ће се хипотези осећаји пипања „спојити у један континуиран простор, који би био чист простор пипања и у коме би дисконтинуитету осећаја пипања, код осталих слепих и код окатог одговарао већи интензитет појединих пунктуалних осећаја пипања у томе простору (који би по величини својој престављао један просторни минимум упоређен са простором код окатог и код осталих слепих“.: Да ли је, пре свега, ова хипотеза нативистичка или емпиристичка, — говори се о спајању (као код емпириста), — није јасно. Међу тим, овде је врло јасна Вунтова теорија, по којој је тај простор спој спољашњих осећаја пипања и њихових квалитативних знакова са унутрашњим осећајима пипања,= т. ј. осећајима кретања.

На завршетку овог параграфа вели г. П.: „На основу наших торњих извођења о томе, ми можемо рећи, да је емпиристичка теорија простора пипања принципијелно тачна за окате и прве две групе слепих, да се пак за трећу групу слепих мора тврдити принципијелна тачност нативистичке теорије.“3 Међу тим г. П. дошле „непрестано заступа нашивистиачку шеорију, износи разлоге за њу, обара систематски у сваком поједином питању емпиристичку теорију, тврди да је нашивистичка шеорија како у односу на опажање дубине тако и у односу на опажање површире „једино тазна,““ па ипак наједном вели, да је емишрисшичка шеорија принципијелно шамна „за окате и прве две групе слепих“. Да најблаже осудим г. Петронијевића, управо да га тиме оправдам, морам рећи, да он није „мислио, када је овакве противречности писао. Јер на овој истој страни“ т. 11. завршује опет са нативистима исмевајући емпиризам: „Али да није првобитно постојала ова последња“ — из ранијих реченица не види се на шта се „ова последња“ односи — „ми не би били у стању да вршимо ону прву“ — коју штар — опет нам крије г. П. своје мисли негде ван књиге: „ону прву“ не односи се ни на шта, ни на коју реч из претходних реченица! — „тако да и овде „искуство“ (одн. употреба „локалног“ знака) почива на крају крајева на „урођеноме“,“ т. ј. нативистичка теорија је — „једино тачна“.

проф. др. Борислав Лоренц. (Наставиће се).

Српска Читанка прва књига за П разред основних школа У Краљевини Србији. Саставили Љуб. М. Протић и Влад. Д. Стојановић. Осмо прерађено издање. У Београду, 1911. — Цена 60 п. д.

Познати састављачи читанака за нашу основну школу (читанке за П, Ш и ТУ разред), г. г. Љуб. М. Протић и Влад. Д. Сто-

6. стр: 208:

5 Мила, Отпаг. а. Рз. 5. 130.

6 Осн. емп. Пе., стр. 204.

2 Р. стр, 197. У оригиналу нема курзива. '6 , стр. 204.