Учитељ

ЗАДАЦИ У ВАСПИТНОЈ НАСТАВИ 471

сувише велики, и да у давању задатака мора бити постепености: у почетку једва тек да се и могу давати врло прости и лаки задаци (н. пр. у [Г разреду), па постепено да долазе све тежи и тежи и да их буде више што је ученик старији и зрелији.

2. Да се у ученика јави пријатно осећање успеха, зависи том од врсте и облика задатака. Ако су задаци такви да ученик од

·„ времена на време увиђа повољне резултате свога рада, онда се

јавља пријатно расположење; он је свестан да се труд награђује видним успехом. Такви су задаци из писања, цртања, ручног рада, рачунски задаци, исписивање речи и реченица или састављање реченица, кратки састави, описи, препричавања и т. д. А тежи су задаци: самостално утврђивање ученога градива, самостално понављање ученога и слободнија разрада и обрада постављених питања, тумачења нових појава и предмета и т. д. Зато се ови задаци могу давати само у старијим разредима, и, разуме се, свагда само на М ступњу у настави.

3. Сваки задатак ваља да је потпуно јасан и одређен, да би га сви ученици добро схватили и разумели. Ако ученик не чује задатак или му је уопште нејасан, он га не може правилно израдити, и ако је за њ може бити сасвим одмерен. При постављању зада- . така ваља зато водити рачуна да је говор наставников јасан, да наставник говори одмерено, да не хита нити да задаје при крају часа, кад ученици хитају да спрем · школске ствари. Најбоље је да се задаци у слободно време напишу на табли, па да их ученици препишу, а наставник контролише да правилно и тачно с табле преписују. Ако се задаци за решавање дају из какве збирке, онда ваља скренути пажњу да ученик изради задатке које је наставник хтео а не неке друге које је можда ученик желео. Оправдан повод за изговор као да је ученик тако разумео, да је пречуо и т. д. не треба да буде.

4. Кад се задаци поставе, онда треба дати довољно времена за које ће их моћи ученици да ураде. Ако је времена мало, онда нека се даде толико задатака, колико ће моћи ученици да сврше. А да се то може бар приближно тачно одмерити, потребно је да сам наставник добро проучи и разгледа сваки задатак који хоће да даде. Не сме он овде ништа од ока да ради, јер може дати задатке који не одговарају ни ученичкој способности ни времену; које се има на расположењу за решавање задатака. Ко само погледа у књигу, па више напамет и без промишљености даде задатке, а сам их није добро проучио, најчешће учини погрешку: