Учитељ

=

586 УЧИТЕЉ

и моралне јачине у нас се примећава мање, но у наших претходника. Каква је н. пр. њихова релација према смелој теорији прогреса Л. Толстоја или према „максималној“ социјалној критици Фурја-а — ми сада ништа не знамо, једва да ћемо и знати Таквом тактиком неконсеквентности и ћутања може, до душе, вештином, да се скупи око свога посла велика шарена гомила „саучесника“

„сарадника“, али, да ли од тога добија и сама ова ствар, друго је питање.

_Зар најшареније наде на дечју природу и на благотворне ресултате слободнога, нису чим нестешњенога развића природних сила могу створити веру, да ће та ослобођена природа срушити класне рамове, и да неће прећи у најсавршенију — умну и физичку — форму класног човека „хармонћски“ развијеног и просвећеног владаоца робова» Или ће, можда, те наде бити подгрејане, у виду њихове недовољности, другом вером, а поименце вером у могућност моралне трансформације вукова у овце, под импресија добрих проповеди» На сва та питања, на жалост, не Пи одговара у „Слободноме Васпитању“.:

Барич. С руског превео,

Душ. Р. Михајловић.

ЛЕТОПИС ОСНОВНЕ ШКОЛЕ.

„Историја је учитељица рода људског“. В. Иго.

„Историја је синтакса ума људског“. Б. Кнежевић.

Прошлост није интересна само стога што нас забавља и задовољава нашу радозналосш, него и сгога, што знајући њу, можемо боље разумети садашњост и назрети будућност. И када би се добро познавала прошлост и садашњост, и будућност била би боља и напреднија. А редак је човек, да га не би ма колико занимала прошлост његових предака, била зла или добра. Прост на-

1 Од септембра 1907. год. почео је излазити у Москви, под редакцијом И. Горбунова—Посадова педагошки часопис „Слободно Васпитање“. Уређује се у духу најширих рефорама свеколике педагошке системе (домаће и школске) и савремене друштвене организације. Пр. прев.

а лао

Маи