Учитељ

560 УЧИТЕЉ

сивним нарушењем функције центара мождане коре. Опажања као елементи у тим случајима нормална, али је ненормалан сам процес умне делатности —- због болесног вастројства функције његовог механизма. За ово је најпоучљивији пример — болести ниступних. симптома, чијим се упливом ризвија т. зв. развшање свесши.

Године 1876. д-р Азам публиковао је у „Кеуце заепшрие“ = овај случај: „..У Фелиде виђају се наизменично периоди веселости и брбљивости. Први бивају све чешћи и дужи док не настане њено обично стање, изузев ређе летимичне веселости. У периоду сетности она сасвим заборавља периоде веселости, као да су јој отргнути од свести. Супрот томе, у периоду веселости задржава успомене о периодима туробног стања. Она, у ком се стању находи — то стање схвата као нормално, а остала као болесна.“ — То стање Азам схвата као случај амнезије (губитак памћења). Периоде веселости сматра за болесне, а њихов узрок находи у сужавању судова мождане коре. — По овоме изнећу неколико својих сумњи. Ако овде имамо посла с анмезијом, онда она није у периоду веселог стања, када се Фелида добро сећа својег периода сетности, већ је баш у периоду сетности. Стога, период сетности и треба сматрати као патолошки. У ствари, сви остали хистерични симптоми од којих болује, повлачећи и амнезију, испољавају се у периоду сетности. Судећи по току болести, мени изгледа, да се ћутљиво и хистерично стање у ње развило при наступању пгриода полне зрелости, да оно постоји одавно, и да се прекидало са временом на време краћим нехистерним периодима веселости, што је испољавало летимичне повраћаје нормалном стању. Тим је вероватније, што су од извесног доба ти повраћаји постали чешћи и дужи, да је слеством тога могућа нада, да ће потпуно оздрављење доћи тада, када се оконча једна важна периодска функција женског организма, као што обично тако ишчезавају т. зв. хистеричне појаве.

Ма како ствар стајала, за нас је интересантнија од свега та околност, што разлика у складу мисли и осећања Фелиде, разлика њене личности — која се опажа у оба периода, зависи од тога, што сваки од тих периода окарактерисава друга панестезија, и што свакој панестезији одговора друго „ја“. Она сматра за своје. „ја“ оно, које одговара стању у коме се она находи. Према томе, код ње су стварно две свести, са обзиром на стање мозга, које зависи од уплива болести. Прва је свест другој потпуно непозната; супрот томе друга зна за прву — али је одбацује као болесну. У првом периоду Фелида зна, да је она увек иста личност, пошто се