Учитељ

О НАСТАВНОМ ПРОГРАМУ 655

се гајити религијско-морална осећања, а и поред свих прича и чудеса, може се остати без тих осећања. За ово имамо лепих примера из живота нашег народа. Било је људи, који нису учили никакву науку хришћанску, па нису жалили свој живот за веру и и народност своју; а било је људи са вишом богословском спремом, који нису смели истини у очи да погледају. Или, зар је потребно да ми учимо о Јосифу, па да се види добро дете За што не би проучавали живот наше деце, па да из њиховога живота изводимо поуке и правила. Још је Кант казао: „Не сачињава религију садржина извесних учења као божанских откровења (јер то се назива теологијом, богословљем), него њу сачињава садржина свих наших обавеза у опшше, као Божјих заповести.“:

Овај предмет највише се противи оном начелу које гласи: настава треба да је исшиниша, те с тога га треба избацити из основне школе. Али, пошто се он не може избацити без измене законске, јер закон предвиђа да се учи наука хришћанска, то сам мишљења, да се од досадање грађе узме и учи само ово:

[ р. Крсни знак и обичаји о Божићу.

П р. Оче наш на српском језику.

Ш р. Оче наш на словенском језику, ђачка молитва из читанке, слава, заветина и обичаји о ЊЂурђев-дану.

ММ р. Свети Сава, Цар Лазар, Ђакон Авакум и још 2—8 српска мученика за веру и народност своју.“

' Не могу а да овде не забележим савеш једног старог васпитача једне 6огословије, који је богословима на растанку са школом говорио. „Примерно се владај и у селу као што си и у школи. Буди заштитник пастве од зеленаша и парничења. Џочувај паству у међусобној љубави. Држи пастви беседе, али јој не причај о историји вере и цркве и о догмама, не причај јој о којекаквим чудима из прошлости која ни постојала нису и која народу ништа не користе, него га само заглупљују и сд праве вере удаљују. Не причај им ни о рају ни о паклу. Све оно што си ти у школи учио, задржи ти за себе, а народу лај поуке о свему онакве, какве њему за овоземни живот требају. Ако се упустиш у тумачења јеванђеља и Светог Писма, увидећеш да ће то бити дангубица и за народ и за тебе. То народу не треба. Он то и не разуме. Довољно је од свега да народ зна добро, да добар хришћанин бити, значи: „Волеши свога ближњега као себе самога,“ и „не чини ашкада, никоме оно што нисмо ради да нама други учини“ О томе често ту мачи народу. Који парохијанин то двоје зна и тако поступа, најбољи је хришћпанин ма ништа друго о цркви и вери не знао!

Сад нека се сравни грађа из науке хришћанске са овим саветом, па нека се цени, да ли је за основну школу или не Свештеници и учитељи нека из овога савета изведу поуку за себе.

2 Зар да изоставимо живот и рад Ис. Хр, оснивача наше вере, Христове приче пуне моралне поуке и символ вере — суштину наше вере 2! Реф.