Учитељ

ЛЕТОПИС ОСНОВНЕ ШКОЛБ 665

рогодишњег расула. Нити је он то био у стању, нити је село желело какву бољу уредбу. Прве године и било је нешто ђака у школи, а друге године ученици свију разреда остају да понове разреде. Писац за неуспех и стално расуло баца на првом месту кривицу на државу, која није имала, па на жалост ни данас нема, довољно стручних, спремних наставника; на учишеља, који се није хтео трудити да колико било васпита и образује сам себе, и усаврши свој посао; на сељаке и општинске „часнике“, који су учитеља или грдили и сматрали за лудака; или с њим пили, ћеретали, пискарали и адвоцирали; ловили и тумарали. Износећи честе премештаје и отпуштања овога учитеља, и бедни његов свршетак, писац га ипак сажаљева, и наводи тешкоће учитељске, нарочито тамо где је свет непросвећен, и због којих узрока учитељска служба није завидна и привлачна и поред „стана“, „огрева“, „баште“ и т. д.

5. М. Н. учитељица (1. 1Х. 1884. — 13. 1. 1887.). Привремена учитељица, која је доцније постала стална; удова; по молби дошла из Хомоља, али се рђаво провела и усред зиме премештена. Прве године био је на иститу приличан број ђака; прешло у старији разред 27, а остало да понавља 18. (Писац редовно наводи број уписаних ђака; број ђака на испиту; важније напомене изасланика и примедбе на рад учитеља и школ. одбора; важније мисли и факта из штампаних извештаја изасланичких у „Просв. Гласнику“; присутне испиту и њихова улога у селу; рад на седницама школског одбора и преписка с општ. и другим властима). Друге године због српско - бугарског рата, и због болести ђака, испита није било. Много доцније, умрла је као учитељица у селу истога округа, где. је, као права „мушкобања“, прошав толика села и стекавши искуство, била успела да уведе реда у школи. Њена породица послала је посмртну листу у село где је учитељевала...

6. Н. Н. учитељица (1. П. 1887. — 1. 11. 1888.). Удова, 60гата; првог лета пензионисана по тужби сељака, и опет враћена, _ да с пролећа буде поново пензионисана, и уступи место жени једнога занатлије и дућанџије из села, којој је њен синчић био девер. Њена наследница и „снаја“, чим је победоносно дохватила уписницу, са седам оштрих, пакосних црта, превукла је име своје претходницее... Још у фебруару, одмах по уласку у школу, жали се. Мин. Просвете, како су школа и ђаци од пре 3—4 год.. запуштени; родитељи не само да неће да набаве деци школске потребе, него још „насрћу и нападају учитељицу, ако ова и најмању законску казну над учеником употреби“. Деца не слушају, као што је био

УЧИТЕЉ 44