Учитељ

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД 681

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

а) РЕФЕРАТИ (СВРШЕТА к)

Основи емпиријске ПИ ЛеНЈО (Београд 1910) од Рг. Бранислава Петронијевића.

Још је нетачнија г. Петронијевићева критика аперцепционе теорије, по којој „наша пажња постаје јасно свесна оног што је опште, а оставља нејасно у свести оно што је појединачно у датој слици“.: Г. П. пак мисли: „Међутим овакав један акт аперцепције није могућ“. Али одмах за тим наставља г. П.: „Аперцепција постоји доиста и ми опажамо јасније оно на шта обраћамо пажњу од онога на шта пажња није обраћена, али то су увек комплексни сасадржаји свести“. Шта ово: „али то су увек само комплексни садржаји“ значи, није могуће погодити. О тим садржајима (управо о најкомплекснијим, о индивидуалним преставама) и јесте говор и, према томе, то не може никако бити некакав разлог против ове теорије. Дакле г. П. донекле признаје ову теорију (а то није чудо, јер, као што ћемо видети, г. Петронијевићева „теорија негације“ да се свести на ову теорију), и ако мисли да „овакав један акт аперцепције није могућ“. Међу тим је овакав акт врло могућан и припремљен и тиме што се оно, што је опште, чешће понавља, док се индивидуалне особине услед непонављања губе, заборављају. На послетку вели г. [1]. против овс теорије: „По аперцепционој теорији појма (пак) ми би смо морали да јасно постанемо свесни чистих релација, а да при томе не будемо јасно свесни садржаја који носе те релације, што је немогуће“. Међу тим и то је врло могућез и то је учио још Локе.“

Теорија негације „која се први пут износи у овој књизи“, како вели г. П]., као четврта непсихолошка теорија појма, је не само непсихолошка него и нелогична. Та „теорија“ је потпуно бесмислена и немогућна као некаква засебна теорија, поред теорије аперцепције и, у колико има смисла и тачности, није друго до та теорија. Јер г. П. вели: „Без недељивог субјекта као таквог не би дакле било могуће мишљење... Логички појам био би дакле немогућ у свести, која би била без субјекта, одн.(!) без момента свесности(!) и без спонтанеитета“.» Као да то исто не учи и може да не учи и теорија аперцепције. „Кад не би постојао субјект, који је услов“ не би, вели г. П., било могуће логичко мишљење. Зар

1 Осн. емп. Пе., стр. 270. 21 с

8 К. бштрђ, Топрзусћојооле, Ва. ], 5. 42.

4 Ј. Госке, Џђег деп тепасћИсћеп Мегзтапа, 2. Висћ, 25. Кар. 5 8. 5 Осн. емп. Пе., стр. 271.

УЧИТЕЉ 45