Учитељ

682 У ФИТЕЉ

то остале теорије споре> Како постаје појам по г. Петронијевићу кад су дати ови „услови“> Он постаје, одговара г: П., негацијом и то „негацијом одређености“. Најнепојмљивије је, како појам може постати негацијом одређености, кад је одређеност први услов појма» Г. П. ипак има једно извињење: он на крају крајева ни сам не узима озбиљно своју теорију. Г. П., на име, вели: „У даље извођење наше теорије ми се овде не можемо упуштати. Поменућемо само да у мишљењу, онако како се оно фактички јавља, ми не изводимо увек функцију негације на појединачној слици имагинације, т. ј. не чинимо ову увек ироменљивом“.“ Како у том случају постаје појам по г. Петронијевићу2» Дакле се не мора увек, и не мора се никад и наука срећом никад и не ствара своје појмове на тај чудновати начин, т. ј. да их учини „променљивим“ (!) него, са свим обратно, она се труди да их својим дефиницијама учини сталним, непроменљивим : иначе наука не би ни била могућна.

8 37 чине „Спојеви слика имагинације пи чулне обмане“. Зар су по г. Петронијевићу чулне обмане увек производ спојева слика имагинације са сензацијама> Зар многе геометријско-оптичке 06мане нпр. нису условљене структуром самом чулног органа одн. његовим кретањима 2% Зар о тим илузијама, које Вунт чак називље нормалним обманама“,“ није требало говорити много раније, — онде где се говори о престави простора, како се то по правилу и чини» Врло је тешко разумети г. Петронијевића кад говори о илузијама у квантитативном смислу и тврди да „ни у оним односима, у којима постоји идентитет унутрашњих и спољних објеката, наиме, у квантитативним (просторним и временим) односима, тај идентитет није потпун“. Дакле „идентитет“ постоји и — не постоји. Г. П. хоће тиме свакојако да каже само то, да постоје — геометријскооптичке илузије, о којима мало даље говори. Најзад, г. [П]. нам је овде дао неколико „слика“ (у сл. 32. нпр. М!Шег-Гуег-ову фигуру) а не вели, чије су, изузев једино сл. 34. за коју каже да је Целнерова.“ 5 38 говори о сложеним осећањима п афекпима. Подела духовних осећања израђена је, највише по Јодлу,' кога по обичају и не помиње. Сва духовна осећања дели г. П. с Јодлом на формална и садржајна. „Као најопштија“ међу формалним осећањима наводи г. П. „ових шест: радост, жалост, ишчекивање, разочарење, изненађење и сумња“. О овој подели и даљем извођењу г. Петрони-

1 Зтоуаг, Говк, 3. Ап! ., Ва. ], 5. 333. Мипа, Госшк, 2. Аић., Ва, ;, 5. 95. 2 Осн, емп. Пе. стр. 271.

8 Мипаф, Огппа;г. д. Рз., 5. 148. Н.

4 Липа, Огипаг. ад. рћ. Рз., Ва. 1, 5. 54.

5 Осн. емп. Пе., стр. 277.

8 Тр. стр. 279 зеди. Слике 32 до 36.

С 4об. о.:е Ва = 307 +

8 Осн, емп, Псе,, стр. 283,