Учитељ

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД 693

52, 3, 4, 6, 7; у питању о слободи воље, о самосвести.! Даље је тачно запазио да г. П. и не помиње „друге психолошке методе као што су: статистика (употребљава се нарочито у колективном испитивању духовних појава) и компарација“.“ Није, даље, чудо што и он увиђа оно, што се врло јасно види, на име, „да је Др. П-ев индетерминизам непсихолошке природе“.“ Исто тако оправдано замера он што „писац не износи ничије дело на српском нити се обзире на досадашњу срп. и хрв. психологију“. Најзад, поменућемо још једно место, г. Др. Радосављевић критикује г. Петронијевића, али га у исто време и хвали, и то за оно, за шта г. П. не само не може бити хваљен, него баш на против. Др. Р,, на име, вели: „Познавајући Др. П. као скрупулозног писца у навађању туђих дела, чудим се да и овде није назначио од кога је позајмио слике“ Из овога се цитата најбоље види, колико је Др. Р. или неспреман или несавестао критичар или — обадвоје. Са обзиром на такве критичаре“ није чудо што се г. П. одважује публиковати дела са оноликим и онаквим погрешкама, као што су ове које смо видели у „Основима емпиријске Психологије“. проф. др. Борислав Лоренц.

Наука Хришћанска за трећи разред основне школе са сликама и картама. Написао Зарија Р. Поповић. Цена 0.50 дин.

(Свршетак)

6. Рођење Христово. Овде није речено да је Св. Дјева Марија остала у храму пошто је посвећена Богу.

Није речено од куд су свештеници и књижевници знали да кажу Ироду да ће се Ис. Христос родити у Витлејему.

Није речено дл је Ирод казао мудрацима, кад нађу Исуса, да се врате да му кажу где је. Нити је речено да му они то нису учинили и зашто. Ово су све врло осетне празнине у којима се баш огледа утицај провиђења. Па ни колико су година остали у Мисиру.

У одељку „Исус у храму“ написано је као да су га Мајка и Јосиф изгубили у Јерусалиму, и он је престављен као рђаво дете, које неколико дана седи у Јерусалиму само, без знања мајке и Јосифа, па га они тражили чак по родбини.

! Бранково Коло, 1911, Бр. 6, стр. 95. Бр. 6 стр. 109. КЕ

4 Тр. Бре7, стр. 19.

5 1. с. — На супрот томе ми ћемо само опет упозорити читаоца на критику г. Петронијевићеве „Историје Новије Философије“ од Др. Свет. Ристића у „Учитељу“ (1910 и 1911 г. и „Просветном Гласнику“ (191 г.)

6 Мало је је смелији преводилац Циенове Психологије, Ј. Јовановић, који у предговору своме преводу вели за Психологију г. Петронијевићеву, да она „због тешког и сувопарног стила, а такође због местимичног уношења субјективног, не-

провереног пишчевог гледишта на наш психички живот, доста отежава појимање ове науке“,

то

со