Учитељ

НАСТАВА КАО СРЕДСТВО ЗА ОБРАЗОВАЊЕ МОРАЛНЕ ВОЉЕ 641

истог, говори нам, да сви педагози нису били увек истог мишљења у погледу смера васпитања. Док су једни већу пажњу обраћали телу, негујући и развијајући телесну страну васпитаника; дотле су други занемаривши исто искључиво се бавили духом. Па ни међу педагозима, који као предмет васпитања сматраху дух не беше сагласности у мишљењу. Психолошка подела душевних појава: на представе, осећања и вољу, као да је била узрок тој разноликости. Отуда је и сасвим природно, што једни истичу интелектуално васпитање, други придају велику важност религијско-моралном и напослетку трећи за предмет васпитања узимају образовање и развијање воље.

После дуге и упорне борбе на педагошком пољу, а благодарећи великом философу и педагогу Хербарту и присталицама Хербартове школе, питање о циљу васпитања потпуно је решено. Данас научна педагогика сматра образовање јаке и доследне воље у правцу етичких идеја као највиши васпишни задатак. Та научна педагогика, оснивајући своја начела и принципе на етици и психологији, учи нас, да васпитач на образовање воље може утицати двојако: непосредно и посредно. Непосредни утицај на вољу врши се васпитањем а посредни образовањем круга мисли, дакле наставом. Но како се васпитањем могу или стварати услови и погодбе за правилан васпитни рад или развијати морална воља, то се оно може поделити на два битно различита правца. У првом случају имамо васпитну дисциплину, која отклањајући све оно што би васпитању сметало, ствара повољно земљиште за исто, дакле утиче негативно; а у другом случају имамо васпитање у ужем смислу које својим непосредним утицајем развија моралну вољу, а с тим и карактер, дакле утиче позитивно.

Према свему томе може се казати: научна педагогика по својим начелима разликује три васпитна средства: васпштну Оисциплину, наставу и васпитање у ужем смислу, — васпитно вођење или непосредно васпитавање моралне воље. Из овога реда васпитних средстава, који је удешен према психолошком развитку детета, види се, да непосредно васпитање долази на последње место, јер претпоставља убеђење, које се наставом мора образовати. Погрешка би била, кад би се мислило, да се ова теоријска подела васпитних средстава може и у пракси извести. Треба имати на уму,

' У немачкој литератури за васпитање у ужем смислу постоје ови изрази: „Етлећипр Ип ејгепшсћеп 5шпе“, одег „Ећгипо“ одег (пасћ Нета) „2ић!“,

~