Учитељ

726 У ЧЈИ БЕОЉ

гогику, која је опасност у вези са интересовањем за наше школе

нарочито раширеним у лајичким круговима. Школска питања су дневна питања, предмет спору јавнога мишљења, политичкој и конфесионалној борби. Интересовање за њих појмљиво је, кад се има у виду све већи значај јавних школа за све слојеве народне. Опадање затворенога породичног живота многу децу већ у опасној раној младости доста лишава природнога угледа, простих а уједно најживљих средстава за коректуру егоизма, пакости, посувраћеност сти инстинкта, а тако и најбољега унапређења од стране ненамерно васпитне животне сфере. За општност ова ствар значи потребу васпитања у накнаду, то јест подизања јавних установа за

све млађу децу, завода за одојчад, дечјих склоништа, забавишта

за дете оних родитеља, који — из разних узрока — нису подобни, да у своје руке узму његово подизање и васпитање, да се за њ брину, већ од његова рођења. И ако представимо себи будућност овога покрета, могли бисмо се озбиљно сетити Платона, који је довео у питање подобност а тиме и право родитеља за доиста добро васпитање, те у свом савршеном друштву искључујући родитељску дужност васпитања ставља у руке једном нарочитом сталежу, који чине васпитачи предестиновани од природе, а од друштва спремљени и овлашћени. Школа се све више шири, диференције. све се нежније прилагођава детету, а уједно бива све потребнија, Јавна, општа народна школа све више и више постаје оно, што јој име каже: заједничко место за образовање и васпитање народно; па и онде, где нема законског приморавања, све више опада обичај, да се деци даје приватна настава или барем да се заједно са децом из једнаких сталежа васпитавају у приватним институтима. Више школе данас готово једино организује држава дабоме не свуда из педагошких разлога. Жива агитација ради на том, да се разне врсте школа боље вежу међусобно, да прелазак из доба играња у народну школу, од ње у средњу школу, а од ове у велику школу не буде тако непосредно одсечан, да више није бацање у свакад нови свет, и да ток образовања младога 40века постане једноставна целина. Васпитање женске деце упућује се новим путевима. То што има разних врста средњих школа једних поред других, наводи једне на покушаје стапања у правцу једноставне школе, а друге, који у неуморно непрестаном диференцовању виде сигнатуру модернога живота, на стварање све но-

вијих школских типова према струкама или позивима. Не сме остати неспоменут на послетку један покрет, који полагано расте, а који.