Учитељ

1036 УЧИТЕЉ

Но 30.-1 1895. год. буде премештен у Чајетину, одакле је исте године премештен у Велику Крсну септембра месеца, камо је остао до смрти. Ту се и оженио 1899. год. учитељицом Даринком Петровићевом, која је умрла 1910. године.

У својој општини уживао је опште симпатије и велико поштовање, а тако исто и у целој околини и међу учитељима. Предано је вршио сваку дужност у школи, у општини, у Земљорадничкој Задрузи, па и у политичкој странци којој је припадао, увек достојно представљајући учитеља и честитог грађанина. Увек тачан, увек уредан и марљив, увек благ и нежан, радан као кртица био је уважаван, а од изасланика и школ. надзорника увек одлично оцењиван.

У рат против Турака пошао је као резервни потпоручник и припадао УП пуку 4. бат. 3. чете П поз. те је после првих успеха кумановских и мердарских отишао са П армијом на Једрене, одакле: се вратио по паду Једрена са својом јединицом будући унапређев' у чин поручника.

Урођено тачан и ревностан у миру био је такав и где се гине.. У рату с Бугарима на месту Градцу код Ретки Буки буде тешко. у борби рањен 24. јуна 1913. год. иу најстраховитијим мукама преминуо је 25. јуна.

За собом је оставио синчића од 7. година, стару мајку и сестру, којима је био заштита и хранитељ. По њиховој жељи пренети су му смртни остаци са бојишта и сахрањени у смедеревском гробљу 19. децембра 1913. године, када се са мртвим телом опро-

:

стио у цркви смедеревској Милорад Вујанац учитељ овим речима:

Тужни зборе!

Застани само за један тренутак пред трошним остацима човека одраслог у Смедереву, радника у српској школи, човека од свих вољеног, од свих поштованог, а палога за сјај Србинов. Станите, да видимо: је ли ово варљив сан или је страшна јава! Шта се ово догодило» — Зашто се овај човек отрже од своје куће и породице» зашто му се прекратише милине света пуног љубави пуног саучешћа, пуног лепота и сласти, препуног среће» зашто да се поремете његов живот земаљски и задовољство Зашто 24. јуна пр. године од овога човека, од сина, оца и брата, од друга и пријатеља, од грађанина, војника официра, од јунака. и заштитника, од учитеља, — зашто од свега тога поста жртва, поста прах и успоменаг — Ево га овде, лежи непомично без даха, без осећаја, без жеља и без воље, без љубави, без вере и без. наде! Не море га страсти, не тиште га људске патње, а принео је: све, па и живот свој земаљски, на жртву зарад узвишених човечанских и народних тежња.

Пет пуних векова ропства некрсту и туђину препунило је чашу Србиновог живота љутим страдањима и боловима, горким јадима,