Учитељ

1040 УЧИТЕЉ

су му силе допуштале да просветне ствари наше пођу унапредак. Кад је Учитељско Удружење отпочело радити на придобијању меродавних фактора за измену закона о народним школама од 1898. године, који је донет за време познатих политичких прилика кад се на учитељство гледало непријатељским очима, и који је донео учитељству много непријатности — Раша је био један од најагилнијих радника за промену овога закона. Појави познатог у учи тељству пројекта закона о народним школама који су поднели Народној Окупштини учитељски пријатељи Ђока Брачинац, Настас Петровић и други, много је допринео и пок. Раша А видну улогу је играо и при покретању меродавних фактора за доношење данашњега закона о народним школама, који је донесен за време министровања учитељског пријатеља Г. Љубе Давидовића — којим су залечене многе ране задане учитељству законом од 1898. године.

Увиђајући потребу једног листа који би давао поуке из по. родичног васпитања покојни Раша је прегнуо био те је у друштву са неким својим пријатељима покренуо Матерински лист коме је био уреднек пуне 3 године. Овај је лист попуњавао једну осетну празнину у нашем друштвеном животу и стајао на висини добро уређених педагошких листова.

Радећи у школи марљиво и савесно он је школској дечици коју је васпитавао био не само учитељ већ и најбољи пријатељ. Он је био оснивач фондова сиротних ђака, радио на оснивању ђачких склоништа и других хуманих установа а колика је дубина његовог саосећања према ближњима била може се оценити и по томе што је он деветоро туђе деце извео на пут и помогао да постану добри грађани и честита људи.

Како је наша дечја литература оскудна у доброј лектири за децу он је сваку слободну прилику употребио и сваки слободан час те би написао и иштампао по какву лепу и корисну књижицу за децу те св и на тај начин одуживао омладини коју је љубио и позиву коме се посветио.

На кратко: Целим својим животом м радом пок. Раша је доказао да се је достојно одужио својој отаџбини и своме роду.

Радећи претерано он је заборавио на своје физичко здравље. Бдећи над књигом и радећи и ноћу, кад се цео свет одмара, он је свој слаби очни вид сасвим руинирао. Оставио је перо и књигу тек онда кад му је тама покрила очи и кад му је немилосрдна судба заклонила овај чаробни свет. Седам пуних година овај узорити човек провео је одвојен од широг света мрачном завесом која му је заклонила сјајност небеског сунца. чар земаљске природе, нежност своје супруге и миле Анчице, развитак и бујност својих унучића и лица евојих сродника и пријатеља.

А сад:

Сада се и последњи удар судбине на њ спустио те га је укло'