Учитељ

УМРЛИ УЧИТЕЉИ У 1913-14, год. 1045.

страног Српства: јавља се још тада, уз још неке српске патриоте да послужи Српском Народу и племенита покојна Драга. Да допринесе бољој будућности Српског Народа, она се драговољно. жртвује и прима да понесе тешко бреме народног учитеља.

Кад се узме у обзир ондашње тешке прилике српске школе и српског учитеља, када је она учитељевала, у сравнењу са садашњим такође не баш сјајним приликама; када се имају у виду и оне политичке трзавице које су одмах наступиле, чије штетне последице ни њу ни њеног покојног супруга Милутина нису мимоишле, но поред свега тога она не клону духом: онда се непристрасан оцењивач мора дубоко поклонити напорима и жртвама ове савесне народне учитељице.

Па чиме се даје објаснити њено пожртвовање, њена тридесетогодишња истрајност на школском послу 2... Напојена српским идеалима у Сомборској Учитељској Школи, где је и добила прво своје учитељско образовање; васпитана у српском духу у доброј српској средини у Тителу банатском, где је и била рођена 1842. г.; прожета жарком љубављу према Србији — даје се тиме објаснити она велика љубав према Српском Народу, Српској Школи, која се и на делу показала; тиме се објашњава њена тридесетогодишња истрајност у племенитом али трновитом школском раду.

Таква је била наша драга покојница.

Ти си, покојна Драга, савесно одужила свој дуг према својој отаџбини! Идеш на онај свет, да примиш награду за истинску службу народу, јер овде па овом свету ретко је или врло доцкан стизала.

Ти си и нама учитељима, твојим следбеницима, дала леп пример пожртвовања и истрајности.

Ово наше јавно признање нека је утеха твојим милим и драгим, за којима су твоје мисли лебделе и твоје племенито срце куцало исто онако као и за твоју школу и Српски Народ.

Нека ти је лака српска земља, коју си тако жарко љубила!

11. децембра 1915. год. - Мил. РАКИЋ. Барошевац - учитељ

Крста Димитријевић учитељ у Леековцу

Ноћу између 7 и 8 јуна ог. угасио се продуктивни живот Крсге Димитријевића, који је на сваком кораку показивао праву учитељску радљивост; после 23 године тешког учит. посла клонула је та напаћена учитељска глава на самртничко узглавље с кога се неће више подићи да данас погледа очима које су увек изражавале одлучност, енергију и готовост на борбу за све оно што је право и поштено. Сломљен је стуб једне безбринуте породице, коју је