Учитељ

1046 УЧИТЕЉ

тон часно и поштено водио кроз живот с напорима дивљења достојним, с напорима часна и поштена човека.

Клањајући се успомени доброг дррга, не могу а да на овом месту не поменем да је пок. Крста кроз цео свој живот показивао тачност и педантност, којој смо се ми, његови другови, дивили. „Један тренутак школ. рада није он пропустио. Његова школа, учионица његова била је светиња у којој је он дужност вршио с апостолском преданошћу.

Као учитељ тачан, био је такав и као старешина школеаи као школски надзорник у 1910. години. Свуда где год је био другови ће га спомињати по истрајности у послу, по енергији којом је послове вршио а по љубави којом их је вршио. Он је врло мало пазио на своје њежно здравље кад је у питању дужност, кад је у питању школа. И трошило се то њежно здравље, али је љубав к послу остајала стара, гасио се сјај његових изразитих очију, али жу мисли његове биле у школи. Његова последња писма говорила су ми о невољама које га руше и о школи коју воле. И то њежно здравље још више је прорешетано у последњим ратовима. Најпре "у турском рату — служећи у пошти у Скопљу — па после у бугерском ломећи се кроз кланце од Пирота до Тумбе урнисао је и оно мало здравља и вратио се кући са зачецима опаке болести, која га је ето, најзад, и савладала.

И тако болан у улази у школу и ради у њој, ради предано као да је имао здравља за бацање. И једва су га другови наговорили да престане радити, већ да легне, да се одмори. Легао је, али се није с постеље дигао више. Опака болест својим грабљивим канџама разорила је остатак тога радљивог живота иу 43 години старости он је уснуо вечитим сном. Умро је тужан и брижан. Оста-вио је незбринуту дечицу, оставио је сиротињу, стални атрибут "свију који су се идеалишући посветили учитељском позиву. Толико тодишњи поштен рад, у који је он уносио и душу и срце и нерве своје, донео му је поред имена примерног учитеља и најгору сиротињу. Будућност учитељска и њихових породица! | Покојни Крста био је један од писменијих наших учитеља. "Чланци његови штампани су у многим нашим педагошким и дневним листовима; он је живо участвовао у раду учитељских зборова га радио је и на књизи за децу.

Школа наша, којој је покојник тако предано и свесрдно слу-жио, губи смрћу његовом једног од одличног раденика, губи једног одушевљеног борца сваки напредак школски.

Нека су ове речи оквашене искреним сузамм мој последњи «опроштај с добрим ми другом.

Београд Ва. К. П.