Учитељ

ФЕЉТОН 1047

Фељтон

Милутин Станковић

ИЗ ПРВИХ ДАНА МОГА УЧИТЕЉЕВАЊА

= ОДЛОМАК НЕДОВРШЕНОГ РОМАНА —

Лепо је пролеће свуда; али драж и лепоту његову нигде, чини ми се, нисам осетио као у томе кутку убавог и богатог села В.

А дошао сам ту једнога априлског дана као прогнаник, после неколико отпуштања и премештаја. И учитељ, на чије сам место дошао, беше такође премештен у невреме по поверљивој тужби

ондашњих режимлија.

Чаробни кутак беше местанце где је школа. Она се подизаше на сред зелене рудине, око које високи грмови, липе и јасење бацаху своје сенке. Нежна боја априлског зеленила, мирне шумеи песма славуја, свежина и лепота куда погледаш.

У дубини шуме, ниже школе, види се стара црквица кафана, шиндром покривена. И местом и положајем у шуми опомиње на старе храмове у планинама.

А далеко тамо преко речице, преко мора зелених ливада, подиже се сеоце. Старинске богате задружне куће беле се кроз воћа, из баџа мирно вије се дим, свуда влада благи свечани мир. Но ја се тада и поред све те лепоте осећах ту и сувише усамљен, остављен себи самом; душа жељаше друштва, живота....

Улазим у школу, Хеј да л' их данас има онаких> Учионица, ђачка соба, ходник и две собе за учитеља. Али такав контраст пружа унутрашњост школе поезији и лепоти околине! Учионица ваљда месецима није чишћена ; јер служитеља није било, зато што се не плаћа. Испод дугачких, изрезаних, необојених клупа читави слојеви утабаног блата слепљеног с подом; са таванице опао леп; зидови давно некречени, распуцани с дебелим слојевима прашине и блата по крајевима од каљаве обуће. На једном месту, из пукотине зида, изникла нека лозица и своју танку бледу врежицу с кржљавим листићима пустила низа зид. Прозори већином излупани.

Ђачка соба због препукле пећи потпуно црна од дима. Ни на једним вратима кључа ни исправне браве.

Две три комшије дођоше још то вече да се упознају и да ми се нађу на руци. Разговарах са њима о стању у коме је школа.