Учитељ
Ми Пру"
и
а Књижевни преглед 309
за њих. Сада ће он помоћи и другим белим људима. То је добро од њега. „Љуби ближњега свога као себе самога.“
После дужег кушања благослови Бог Робинсоново спасење.
31) Растанак: Робинсону је тешко да се растане од острва, од свега што је тамо створио. Растанак са Петком. „Господару, поведи и мене.“
32.) Завичај: Најзад се Робинсон вратио у свој завичај и видео “ својима. То је била Божја воља. „Бог 1 све, који га воле,“
То је садржина Робинсонова. Таквом својом садржином Робинсон изазива у души дечјој учешће у судбини невољника више но ма каква прича. Од почетка нам је мио и ако одо-
бравамо и поступак: његових родитеља према њему. Читалац
проживљује с њим страх и невољу бродолома, с њим се искр= цава на туђе дивље острво, прати га тамо на његовом путу и истраживању, мисли са њим о средствима и путевима којима се брине да нађе стан и да одржи живот, дели страх од разних догађаја, који му прете, и радост од свега доброга које му се изненада догађало до његовог последњег спасења. При свему томе морални расудак добија многобројне прилике за јасно и одређено одлучивање како о стварним догађајима, тако и ономе што се место тога могло догодити.
Богомул Голц посвећује Робинсону у својој „Књизи Детињства“ нарочити одељак. Ко би могао писати о детињству, а да се не сети Робинсона2г „О, Робинсоне“, одушевљено узвикује он, „чудновати човече, хероју детињства!... О Робинсоне, књиго над књигама, Св. Писмо написано у душама дечјим, чиста дечја библијо за сва времена. Вечно ћеш 1" у дечјем календару и вазда у срцима дечјим!“
Књига о Робинсону је у културном свету прва и најомиљенија књига. Г. Љуба Протић је учинио особиту услугу И дечјој литератури и деци што је ову књигу дао.
У књизи има неколико слика, језик је чист, а израда је
лепа. Може се употребити не само као дечја и омладинска лектира, већ и као читанка за основне школе нарочито за |. разред, коме је она у оригиналу, с којег је ова књига преведена, и намењена. · –
На основу њених лепих особина, које сам напред изнео,
Сп