Учитељ

Историска педагогика 247

и установа. У своме спису о својој методи, који је изашао у Паризу 1802 г. напада Песталоци „умне бестије“ и „неморалне“ људе и означава их као последицу погрешних државних и друштвених установа.

Ово важно сазнање условљености и зависности народног васпитања и образовања од друштва и државе провлачи се мање више јасно кроз највећи број његових списа. |

Као што Песталоци у социјалним и политичким околностима гледа најважнији узрок дечјих убистава, неморалности и преступа у опште, тако исто ону њима види најважније узроке незнања и необразовања. народа. — Људи су по природи једнаки и тек их околности мењају и стварају различите карактере. Зато треба створити боље околности и боље социјалполитичке услове, од којих ће зависити и боље народно васпитање.

Песталоци каже: „У мочару беде човек неће бити никада човек...“ „Прва дужност човека је укинути сиромаштво својих ближњих, како би сваки без невоље и јада могао подмирити животне потребе. Ова прва људска дужност, јесте нарочито прва дужност ових, који Бога стављају оцем свих људи... Вечита је и необорима истина, да је уздизање најнижих слојева народа из њихове па беде једна неопходна потреба моралности нације

Из ових Савино ви основних погледа Пе·" сталоци је био социјалполитичар и социјалпедагог.

Али Песталоци није само социјалпедагог који сазнаје и посматра ствари са социјалног гледишта, он је социјалпедагог, који хоће и дела на социјалпедагошком пољу. Он хоће да се човек васпита у заједници и за заједницу, он хоће помоћу образовања и васпитања да створи једно више друштво и једну бољу државу. Свакако ова прагматична страна социјалне педагогике код Песталоција мање је јасна но она прва. Песталоци је био онај чудновати геније, који је до великих истина долазио путем интуиције. „Он осећаше